Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог великомученика Пантелејмона, Свету службу Божију у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Драгаљу-у Кривошајама поводом десетог Сабора братства Самарџића.
Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, архимандрит Арсеније Самарџић, архимандрит Бенедикт (Јовановић), протојереј ставрофор Немања Кривокапић,протојереј Миајло Бацковић, јереј Душан Михајловић, јереј Стефан Ђерковић и ђакон Илија Преочанин.
Митрополит Јоаникије је освештао славски колач, одслужио помен погинулима у Кривошијском устанку против Аустрије.
Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Јоаникије је изразио радост због доласка викара Његове светости Патријарха Порфирија Владике Илариона-некадашњег Дечанског монаха и игумана Манастира Драганац и препостио му ријеч.
Његово преосвештенство Епископ новобрски Иларион исказао је благодарност Богу и нашем Митрополиту на очинској подршци, позиву на заједничко служење и гостопримству и пренио благослове Његове светости Патријарха Порфирија и свог сабрата Епископа Лондонскг Нектарија (Самарџића).
Тумачећи данашње Јеванђеље да ко служи војводи не уплиће се у послове овога свијета Владика Иларион је појаснио нама хришћанима да треба да знамо ком војводи служимо, на који начин и која су правила по којима му служимо.
„Служи се Господу Богу овом Светом литургијом. Ово сабрање је оно што гради, не само цркву или храм као такав, него гради и наше биће као народа. Темељ нашег народа јесте Света служба, Света литургија. Оно искуство које су Свети Сава и Свети Симеон нама са Свете Горе донели и пренели. И зато, ако се бавимо световним пословима којим морамо да се бавимо, нека знамо шта је претежније и где је поље наше борбе. Господ Христос је разапет зато што није хтео да води неке борбе како су људи то смислили и очекивали. Није дошао да шири земљу, да ослобађа од окупатора, него је дошао да да слободу и простор слободе да отвори човеку у срцу његовом. Зато што је говорио да царство Његово није од овога света. А то царство које није од овога света, ево га овде. Оно се отвара свима нама. Свакоме су врата отворена, свакоме ко жели своје срце да отвори за разговор са Богом и за причешћивање вечним животом. То је темељ наше борбе. То је основ нашега постојања и нашега идентитета. Ако то не чинимо, не можемо ниједну другу бору ваљано да водимо. Онда нема честитога кнеза ни кад треба рат да се води. Зато, да се вратимо покајању, повратку Богу, искреној молитви, разговору са Богом и причешћивању вечним животом, па ће нас то увести у пуноће истине. И одвести куда треба. Не заборавите да нисмо од овога света , зато кажу хришћане и мрзи свет, зато што нису од овога света; да се не чудимо томе ако људи који служе другом неком царству-земаљском царству не разумеју ово наше сабрање, ову нашу службу и не знају тог војводу ком ми служимо. Да се томе не чудимо, него са радошћу да наставимо наше служење, наш принос, нашу Литургрију и то да сведочимо целоме свету и да макар једнога човека помериш за један корак ближе Богу, па је то велика ствар“-навео је Владика Иларион.
Епископ новобрдски истакао је значај напредовања Цркве Божије овдје, како су манастири живи и да се поје Богу и навео да су то плодови труда наших отаца, а међу њима блаженеуспомене Митрополита Амфилохија, као и Митрополита Јоаникија који води Цркву ка луци спасења.
Братству Самарџића је честитао славу, пожелио да благослови Светог Пантелејмона буду са свима нама и поучио нас да треба да будемо спремни да „по угледу на Светог Пантелејмона и на друге свете мученике страдамо на различите начине-трпећи неправду, трпећи клевету, трпећи тескобу, трпећи болест, а ако Господ благослови, заповеди да и више приложимо Њему“ и истакао да су највише приложили они коју су у име Божије живот положили за ближње и да се из такве жртве точи миро исцјељења.
Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије по отпусту је свима честитао данашњи празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског и бесједом се обратио окупљеном братству Самарџића. Истакао је да братство Самарџића има велику историју и велико предање, да је дивно и важно да се окупљају будући да су се доста и раселили у земље окружења и дијаспору. Нагласио је да је крвно сродство важно, али да је духовно сродство много јаче.
„Зато, када се састајете, најљепше је да се састајете код цркве, да дођете сви на Свету службу, да се Духом Божијим напојите, истином Божијом и Божијом љубављу, да вас милост Божија све осјени и Дух Божији да вас покрене, па ћете онда када се духовно сједините знати још више да цијените и своје крвно сродство. Имате своју крсну славу Светога Јована-то је онај Дух Божији који вас повезује и милост Божија која је на вашим домовима. Имате своје светиње, имате своје гробове, своја стара огњишта, гдје год живјели, гдје год се налазили. Ипак, сви знају колико су важна стара огњишта наших предака и старе светиње и стари темељи, стари корјени. Без тога, заправо, ви не бисте били оно што јесте-бесједио је Митрополит. Јоаникије.
Високопреосвећени владика подјсетио је и на дивну легенду везану за братство Самарџића, рекавши да може бити и да је истинита, да Самарџићи потичу од Павла Орловића.
„То предање вас везује за Косово и за Косовску битку, за косовско јунаштво, за косовски завјет, за косовску мисао. То вас предање једнако везује и за Косово и за Црну Гору, јер и Црна Гора је саздана на косовском завјету. Везује вас, колико за Милоша Обилића и Павла Орловића и Светога Кнеза Лазара, толико и за Његоша, па нека буде срећно ово братско окупљање. Заиста, одајем свако признање и дивљење онима који су се потрудили и око ранијих сабора овдје братства Самарџића и око овог данашњег дивнога и величанственога сабора. Помолили смо се Богу сви заједно, причестили се светим тајнама Христовим, помолили смо се Богу и за пострадале Кривошијане који су знали да испоштују Бечкога цара кад је он овдје владао, али иако су га поштвали, нијесу своју борбу за слободу тиме прекинули, него када је дошао моменат, они су дизали више устанака, а ево данас смо извршили помен за све оне који су пострадали у Кривошијском устанку. То је велика епопеја, велика историја“.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије бесједу је закључио ријечима да ни данас није лако и да немамо довољно слободе, али да ће нам бити боље кад ми будемо бољи, кад своје мисли управимо ка добру, кад научимо да у ближњима видимо добро, кад превазиђемо неспоразуме и будемо браћа у Христу Господу, да волимо и чувамо једни друге, своју отаџбину и своју историју.
Лана Остојић
Фото: Жељко Драшковић
