Светом Литургијом која је на празник Светог свештеномученика Патрикија, служена у храму Светог Јована Владимира започели су у Бару дани Светог Јована Владимира. Иако је Света Литургија требало да се служи на остацима ранохришћанског храма на Тополици – барском триконхосу, она је, због лоших временских прилика, служена у барском храму. Светом Службом началствовао је протојереј Јован Пламенац старјешина цркве Свих Светих на Великом пијеску. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Крсто Пламенац парох црмнички. За пјевницом су одговарали протојереј Младен Томовић и јереј Марјан Петковски парох сутоморски. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, отац Јован се обратио присутним вјерницима.
Говорећи о одељку Светог јеванђелисте Јована Богослова који се чита у четврту суботу након Пасхе о томе како је Господ казао јудејцима, који су у том тренутку били око Њега и слушали Његову ријеч, да ако остану у науци Његовој да ће их Он ослободти, отац Јован говори о оној слободи коју данас модеран човјек разумије.
„Она слобода чији је симбол Јованка Орлеанка. Она слобода која је проистекла из Француске, као тековина Француске буржоаске револуције крајем 19. вијека. То је та слобода на коју су утемљена и данашња људска права дефинисана универзалном декларацијом о људским правима Генералне скупште Ујединијих Нација. То су та права у чије име људи бивају поробљавани.
То је она слобода, примјера ради, којом ми данас можемо да одаберемо хоћемо ли бити мушко или женско без обзира какви смо се родили. Да ли смо се родили као мушкарац или као жена. То је, у ствари, социјална слобода. То је друштвена слобода. То је она слобода, рецимо, када нисмо у неком ропству. Када нисмо под неким окупатором. То је слобода из које проистичу идеологије које нас поробљавају. То је слобода од које ми не видимо своју личну слободу. Не видимо ону слободу коју је Бог нама даровао, коју је усадио у нас, онога тренутка када смо зачети. Када смо постали бића. Када смо постали људи. Не видимо, као што не видимо дрво, колико год оно било сјајно, ако је у шуми. Од те саме шуме, га не видимо. А то је наша лична слобода, слобода коју смо од Бога добили, које се ми одричемо у име те заједничке слободе, у име социјалне слободе. То је слобода да можемо да будемо са Богом. Да можемо да будемо у јединству са Богом. А како ћемо бити у јединству са Богом? Бићемо тако што нећемо робовати гријеху. Што нећемо да будемо они који ће свој живот да живе тако што ће да буду у промашајима. Што ћемо да машимо сваког трена свога живота. Ти наши промашаји, животни, то су наши гријеси. И они нас од Бога одвајају. Дакле ми се ту одричемо суверенитета своје личности.“
Отац Јован каже да само ако превазиђемо замке животне оне „сциле и харибде“ кроз које ми својим животом пролазимо, само онда ћемо бити истински уз Бога. „Да пружимо своју руку. Да се прихватимо Господње руке. Да се прихватимо те живоносне руке, оне која нам је дала овај живот у којем сада живимо, и која нам нуди живот у вјечности. А живот у вјечности је онај живот који ми називамо Царство Небеско и који називамо Рајем. То је живот у заједници са Господом нашим Исусом Христом.“
По завршетку Свете Литургије отац Јован је освештао жито и пререзао славски колач који сваке године на остацима ранохришћанске цркве на Тополици традиционално прилаже Српско културно друштво „Словољубве“. Сабрање је настављено у парохијском дому.
Такође, под покровитељством ДДДК „Свети Јован Владимир“ организовано је добровољно давање крви. Ова хуманитарна акција постала је традиционални дио дана Светог Јована Владимира и већ неколико година окупља велики број давалаца крви, како из самог Бара, тако и из других крајева Црне Горе. Ове године је тај број рекордан, јер је кроз систем прошло 94 даваоца од којих је крв дало њих 88.
Дани Светог Јована Владимира настављају се у недељу, када ће се Света Литургија служити на остацима манастира Успења Пресвете Богородице у Пречистој Крајинској.
Дејан Вукић
