Sveti Mucenici Prebilovacki

 Блажо Љ. Даниловић: “Пребиловци”

ПРЕБИЛОВЦИ

 

Има једно мјесто свето
Ђе Анђели шире крила
Светог Саве Свесрбскога
Ђедовина ђе је била
Отац му је као принцу
На управу бјеше дао
А он ју је у духовном
Смислу добро сачувао
Рађала је кршна груда
Људе као стамен камен
Окићен је достојанством
Сваке љуцке власи прамен
И да није никог дала
Као украс дома свога
Родила је Херцеговка
Светитеља Тврдошкога
Најсјајнијег међу многе
Што је дала из њедара
Ова земља Богом дана
Који многа чуда ствара
У своје је златне Скуте
Одњивила свештенике
Храбре борце за слободу
Војсковође и ратнике
Осим крша и оружја
По много је чему знана
Ко чуварка Православља
Од запада сред Балкана
И ако је била пуна
Вјере правде и надања
Била је и земља буна
Жртвовања и страдања
Вријеме је пролазило
Разне војске освајачи
Ал’ се она обнављала
Сачувана од нејачи
Васкрснула са распећа
И блистала вјековима
Дарујући кору хљеба
Својим милим синовима
Ал’ у вријеме опако је
Доживела тешке муке
Кад пострада и допаде
У душманске клете руке
Њени храбри синови су
Показали снагу мушку
У вријеме војевања
Узео је сваки пушку
Да одбране ђедовину
Своје куће и имања
Нејач старце сиротињу
Од погрома
и од клања
У другоме свјетском рату
Као никад кажу прије
С више мука више боли
Настрадала она није
Пјевала је и плакала
Херцег земља мајка родна
А гинула и страдала
За њу чеда благородна
У простоти и чистоти
Нијесу се могли надат
Да у вријеме то опако
Могу тако грдно страдат
Пуна јама и вртача
У пустоме камењару
Постала је костурница
Ради вјере на олтару
Што га зида Свети Сава
А Апостол Павле прије
А послије наставио
Свети отац Василије
Пребиловци мјесто мирно
Узорнијех домаћина
Постануће касапница
И стратиште за Србина
Усташе су са свих страна
Нападали немилице
И пунили са нејачју
Пусте јаме безданице
Није једна просто да је
Но их много више има
Што убице затрпаше
Са љуцкијем лешевима
Водили су старце жене
Малу ђецу немилице
Повезане за кланицу
Комадима оштре жице
Без пресуде и без суда
Само за то
што су живи
Што су Срби Православни
Бивали су њима криви
Напунише јаме клете
Са љуцкијем тјелесима
Плаче небо плаче земља
Да ли ово иђе има
Они што су давали им
Задње парче кору хљеба
Чим се мало осилише
Зборе да их клати треба
У Шурманце Голубинку
И у јаму Капавицу
До Ржани Пребиловце
И у сваку безданицу
Бацали су не бирајућ
Старце дјецу младе жене
Чинећ свуда касапницу
И злочине не чувене
Остадоше пуста села
Ниђе крста ни олтара
Мученичка крв се слива
Преко пустог камењара
Све покрила магла густа
Гавранова јато кружи
А далеко у планини
Удовица мајка тужи
Мужа браћу и синове
Глас се чује од лелека
А у крви окупана
Тужна тече и ријека
Оста пусто сво поклано
Јадно село Пребиловци
То злочине направише
Све небраћа и зликовци
То једино мјесто није
Но таквијех доста има
Убијају крволоци
И у клетвом Коритима
Многи од њих убијени
Бачени у јаме бише
Ради братства и јединства
Душмани не дозволите
Да родбина извади их
И ожали као људе
Имал иђе у свијету
Да се људи чудом чуде
А вријеме када дође
Те су свјетлост угледали
Синови су и унуци
Оних истих што су клали
Гробницу им разорили
Те њихове часне кости
На гомиле попалили
Бог нека им
душе прости
Придворица тужна прича
Наша жртва и надање
Описана у књигама
Као пример за страдање
Ал’ једина она није
Но таквијех доста има
У јамама Херцеговским
Напуњених са костима
Ал’ поново храм се диже
И кости се опојаше
И вјечити мир нађоше
Па и ако пострадаше
А Анђели са небеса
Шире своја дивна крила
Изнад сваке безданице
Касапница ђе је била
Бог је у Рај уселио
Мученике пострадале
А уз струне од гусала
Које су их опјевале
Мирис мира и тамјана
У долини од Неретве
Пред Престолом од Господа
Прими душе страшне жетве
Починуше Мученици
У наручју Светог Саве
Да Божије име славе
У Небеском царству славе
Мир и покој Мученици
Одмарајте часне кости
Уз звук звона и молитву
И у царству
Бесмртности

Блажо Љ. Даниловић
15. април 2022. године
Никшић

Блажо Љ. Даниловић

 

 

 

 

 

 

 

(Аутор је чтец у древној цркви Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске Православне Цркве и епски пјесник)