СТРАДАЊЕ СВЕТИХ НОВОМУЧЕНИКА ПИВСКИХ

Има једно мјесто свето
Пуно туге пуно бола
Кроз страдање разапето
А Пивска се зове Дола.

Боже мили праведни судијо
Што си свијет с љубављу створио
У човјеку душу настанио
Да би искру Божанску хранио
Васцијеле Творче васионе
Почуј звона како тужно звоне
Из долине страдања и бола
А из мјеста званог Пивска Дола
Што велике муке доживјеше
И стравична ђе кланица бјеше
Какве не би у прошла времена
Смрт стараца нејачи и жена
Који храбро на жртву стадоше
И животе за Христа дадоше
А из групе ових Мученика
И Пивљанка Аџић је Јаглика
Ти поштени људи и честити
Нијесу знали зло какво ће бити
Но су мирно и часно живјели
И са муком хљеб тежачки јели
И њезини родитељи мили
Осморо су ђеце изродили
Ту је Крсто са братом живио
Очевину није дијелио
Но рађаху сви на ђедовини
А одани правди и истини
Кад их срећа са Јагликом срете
Ко мало је крстише дијете
Па уз своју породицу милу
На мајчином растијаше крилу
Но године брзо пролазаше
Већ порасла ђевојка бијаше
Па је шила и везла и прела
А кад ћаше поћи на сијела
Дуга коса пала на увојке
А не бјеше лијепе ђевојке
Од онога вакта и времена
Ко Јаглике из Пивског племена
И школа је добро јој одила
Па су Крсто и мајка јој мила
Трудили се да писмена буде
Но године наиђоше луде
Те из Гацка мора да се врати
И науку неће окончати
Но слушајте Срби браћо мила
Чиме ова нагоркиња вила
Род задужи и цијело племе
У зле дане и црно вријеме
Четрдесет и трећа година
Зло наиђе про Пивских планина
О Њемаца мрскијех џелата
Сваког језа и невоља хвата
Јер никога на свијет не жале
Него руше харају и пале
Поред ових још бијаше змија
И злогласна Ханџар дивизија
Свуд по Пиви начинише гробље
И вођаху повезано робље
Ал’ највише невоље и бола
На Пивска ће сручити се Дола.
Усред јада и крвопролића
Зло се деси код Благојевића
Ту се њино изгуби надање
Сви на црно пођоше страдање
Ал’ све н’јесу изгубљене наде
Јаглика се некако искраде
Да донесе чељадима хране
Не слутећи да ће грдне ране
Све их снаћи од љуцке пакости
Од крвника без трунке милости
Ти што љуцки разум изгубише
Игумана Пивскога убише
Усред тога погрома и јада
И поп Јован Сочица настрада
И његова ц’јела фамилија
И Марица часна попадија
Ал’ кад у збјег скупљене патрола
До крвавих Гојковића Дола
Четрдесет и пет доведоше
И на ватри живе сажегоше
Тад виђеше зло да им се спрема
И да наде баш никакве нема
Ту њихово припаде надање
Крваво их дочека страдање
На живи их огањ наложише
А Јаглику младу одвојише
Не бил’ на част њену ударили
Крволоци јади их убили
Одлијежу Гојковића Дола
Ужас плача страдања и бола
Ђе голорук народ да се бори
У ватри ће сваки да изгори
И да крвљу потврди заиста
Своју вјеру у Господа Христа
Но шта Света Мученица ради
Види добро снаћи ће је јади
Из руку се њиних истргнула
Ту ђе плач је своје браће чула
У колибу улећела млада
Да са њима у огњу пострада
Црни дим се у небеса вије
Сунце Пиву престало да грије
Не види се од пламена ништа
А чује се лелек са згаришта
И по неђе врисак ђеце мале
Што невине свој су живот дале
Када мрски одоше џелати
Почео се народ окупљати
Из збјегова на тужно стратиште
Љуцке кости диме на згариште
Не чује се ниђе више ништа
Мученичке кости са стратишта
Покупише тога тужног дана
Те код цркве Светога Јована
Положише да ту одмарају
И вријеме да ново чекају
Да их једног откопају дана
Уз свијеће и мирис тамјана
А остаде у народ да живи
Мученика страдање у Пиви
И Јаглике Новомученице
Што ко злато сија њено лице
Те честите душе и невине
Коју Господ с небеске висине
У царство је уселио Раја
Да се никад више не одваја
Од родбине кумова комшија
Што им име на небеса сија
Нека ови Новомученици
Небески нам буду заштитници
И још треба додати и данас
Мученици свети молите се за нас.