СВЕТИ МАРДАРИЈЕ ЉЕШАНСКИ

Усред дивне Љешанске нахије
Засја цвијет какав прије није
Ускоковић лоза свима знана
Мушко чедо добила Ивана
Тако су му нађенули име
И дивно се поносили с њиме
Још од дана његове младости
Заволио књиге и знаности
Отац Петар љуцка величина
У Корнету бјеше старешина
Јер су тамо изабрали њега
Због поштења и љуцкога свега
Мајка бјеше овог соколића
Од честитке куће Божовића
А именом бијаше Јелена
Што ће родит сина прослављена
Без икакве невоље и муке
Показао дар је за науке
Са непуних једанаест година
Пожелио монашкога чина
Па мољаше Митрофана Бана
Који бјеше личност свима знана
Митрополит ломне Црне Горе
Да на своје прихвати га дворе
Пошто жељу остварио није
Владика га Србски Димитрије
У великој лаври Студеници
Замонаши одмах по прилици
Ал’ ту дуго остануо није
Пут Царске се запути Русије
Богословске да учи науке
Што му пошло бијаше од руке
Ту и звање прима свештеника
А и таква бијаше прилика
Поред поста и духовне страже
Сиротињу чува и помаже
Ту богате примаше дарове
Али њега Србска земља зове
Јер рат први почео бијаше
А он као звијезда сијаше
Митрополит Србски Димитрије
Поново га посла пут Русије
Он се није ничем противио
Побожан је и послушан био
Кад у земљу Русију се врати
Само Господ са неба ће знати
За његова дјела и подвиге
За старања и духовне бриге
У побожном Рускоме народу
Проповеда вјеру и слободу
И оданост Распетом Господу
Он је Црну представљао Гору
На свеопштем Рускоме сабору
Кад радосно звонила су звона
Због избора Светога Тихона
Патријарха цијеле Русије
Ал’ ту после остануо није
Путоваше по Светим мјестима
Од Атоса до Јерусалима
И дочека у своме животу
Да отслужи службу на Голготу
Па тај пастир Анђелскога лика
Када му се указа прилика
На континент Амерички ступа
Православне Србе да заступа
У Квинленду ову часну дику
Изабраше за дивног владику
Али он се домовини враћа
Ђе га радо дочекаше браћа
Настојатељ Раковице поста
Три године у Србији оста
А умоли Синод и владике
Рад духовне потребе велике
Те послаше тамо соколића
Николаја Велимировића
А деветсто двадесет и пете
Поново га Америка срете
Ту имање за манастир купи
Да заједно све Србе сакупи
На то дјело побожно и мило
Пупин га је позва Михаило
Неуморно и предано ради
Тај владика честити и млади
Нема ништа да му радит смета
А болест га саломила клета
Којој тада не бјеше лијека
А посао тежак њега чека
Желио је храм да се доврши
То једино бјеше му на души
Камење је ручно преносио
И у послу неуморан био
И послове врши епархијске
И службе се држи свештеничке
Дању ради а ноћима бдије
Своју душу Јеванђељем грије
Слави Бога и Господа Христа
Храм посматра часни како блиста
Сав озарен и честит бијаше
Пред Господом ко луча сијаше
Колико је уложио труда
Све већ бјеше сматрано за чуда
Тридесет осма бијаше година
Кад овога духовнога џина
И ако је крхкога тијела
Али душа бијаше му смјела
И пред Богом имаше слободу
Па се тако с молитвом Господу
У Децембру мјесецу представи
Кад Анђео стаде крај кревета
Да однесе душу са свијета
У насеља и блаженство Раја
Оног што је трпио до краја
А на земљи остаде тијело
Али Србство сазнаће цијело
Како га је Господ прославио
И свете му мошти оставио
И почасти дао му велике
Апостолу Срба Америке
Да га нова покољења славе
Поред Србског светитеља Саве
И осталих Србскијех свјетила
Небеска га слава украсила
Те остаде да увијек блиста
Крај Распетог и Васкрслог Христа.