Vladika Nikolaj Velimirovic Ikona

Блажо Љ. Даниловић: “Свети Николај Охридски и Жички”

Свети Николај Жички

СВЕТИ НИКОЛАЈ ОХРИДСКИ И ЖИЧКИ

 

Откако је Светитеља Саве
Кога земља и небеса славе
Откад сунце дивно земљу грије
Такав бисер засијао није
Као златник из Ваљевског краја
Од владике Жичког Николаја
Претци су му у давна времена
Доселили из Бањског племена
Из кршнога и каменог краја
У Лелићку питомини раја
Кнез је Анто Јовановић поша
И у Лелић код Ваљева доша
Од два сина два браства посташе
И до дана данашњег осташе
Ка из јата дивни Соколићи
Једно бјеху Велимировићи
Друго браство Радосављевићи
Те је браћо милом Богу хвала
Соколове и људе рађала
Од науке пера и од знања
А бијаху часног васпитања
Међу њима роди се и дика
Родитељска нада је велика
Па му име Никола дадоше
Ко да сами некако знадоше
Да кроз живот постаће владика
Ко Светитељ и свог рода дика
На дом дивног оца Драгомира
Расте Чедо науку разбира
А упија ријечи од ђеда
Са којим се и молитви преда
Побожна је фамилија била
Господња их рука кријепила
А он дара и памети има
Па наука брзо му се прима
Кроз школе је сва знања стицао
И најпосле доктор је постао
Просто што је доктор и свештеник
Већ бијаше врли молитвеник
И језике многе говорио
Али га је Христос обдарио
Те његова постадоше уста
Златна лира новог златоуста
И док светим духом душа дише
Стално чита преводи и пише
Кад је прву бесједу изрека
Београда пола га дочека
Златна Митра на златнијој глави
Коју Господ са неба прослави
На стране је је факултете знањем
Поучава и часним држањем
Многа дјела штампао и писа
Јер је духом Светосавским диса
Кад у Охрид епископ бијаше
Од молитве ко драгуљ сијаше
Тамо своју исказује миса
На језеру молитве написа
На врху је Ловћенскоме био
И молитве Христу је примио
На сахрани великог Његоша
Бјеше Жички златоусти доша
Али не би у миру надања
Њега ратна стигоше страдања
И орлу би саломила крила
Војловица затвор му је била
Љубостиња а по том страдање
Прекиде се његово надање
У поштење правду и истину
Јер Дахау овом Србском сину
И са њиме патријарх Гаврилу
Доживјеше судбину немилу
Само они знају за све јаде
шта душмани и нељуди раде
Ма имају у Бога надање
Па рат прође и њино страдање
Патријарх се врати тијех дана
А он оде преко океана
Да домају из даљине гледа
Комунизам како је изједа
Зликовачка одмах га је клика
Прогласила као издајника
Он молитве шапће у туђини
И његовој новој домовини
Лелић село у сновима снива
А молитва Христу Богу жива
Сливаше се уз сузе са лица
И свака та невина сузица
Из душе је сво Србство грлила
Не би ли га Богу приближила
Ту његова бриљантна је миса
Кад Небеску Литургију писа
Да остави своме милом роду
Ка аманет да Христу Господу
Сав свој живот на чување преда
Он је тајне васионе гледа
Таман служба Неђељна је била
Михаило кад рашири крила
Кад га виђе он се не препаде
Него само говорити стаде
Да му душу носи про Србије
Про Косова и про Метохије
Таман служба почела је била
А Анђео раширио крила
Носи душу старца праведника
Док на небу радост је велика
Дочекују на вратима раја
Светитеља новог Николаја
Благи га је Христос помилова
Ево чедо теби земља нова
Непролазна што вјечито траје
Радује се Свети Николаје
И сви Срби што код Христа Бога
Заступника имамо новога
Да нас чува и штити из Раја
Златоуста новог Николаја.

 

На Светог Николаја Охридког и Жичког
3. мај 2022.

Блажо Љ. Даниловић
Никшић