Просвјета без духовности и без христоцентричности осуђена је на гријех или на грешку, поручено је данас са обиљежавања крсне славе Богословског факултета “Свети Василије Острошки” у Фочи.
Богословски факултет прославио је свог заштитника Светог Василија Острошког и 29 година постојања, литургијом и ломљењем славског колача у Храму Светог Саве и свечаном академијом у Градском позоришту на којој су уручене дипломе за 12 дипломираних студената и осам мастера и магистара теологије, који су та звања стекли у протеклих 12 мјесеци.
О улози духовности у просвјети и просвјете у духовности, као свједочењу духовно-педагошке цјеловитости, бесједио је асистент Богословског факултета Раде Булајић.
Он је истакао да је просвјета код Срба вијековима живјела искључиво у оквирима Цркве, а у ново вријеме се институционализовала, од када се, како је навео, свјетовна просвјета ограђује од вијековне црквено-традиционалне просвјете, која је задржала свој правац и остала христоцентрична.
“Просвјета која у основи није христоцентрична и која тражи оригиналне путеве окренуте будућим временима очекује промашај или речено рјечником православног акетског предања, осуђена је на гријех или грешку“, рекао је Булајић.
Цитирујући руског духовника Јована Крестјанкина, Булајић је напоменуо да гријех рађа духовно сљепило, те да гордост, духовно сљепило и борба против истине чине човјека дјелатником таме, од њега Бог одступа, а резултат тога су мржња према ближњем и завист.
Булајић је истакао да Свети Василије Острошки, патрон Православног богословског факултета у Фочи, свједок Христа васкрслога, истински просвјетитљ и учитељ, поучава да пут ка Богу почиње смирењем, чији је дубљи смисао спознаја своје грешности, односно свог духовног сљепила.
“Свако од нас ко спозна сопствено сљепило, увјериће се у своју слабост, престаће да се ослања на себе и своју праведност, тражиће помоћ и изљечење од Бога и његових светих угодника, обраћањем њему са молитвом за просвјетљење и спасење, попут цара Давида завапиће- отвори очи моје да бих видио сва чудеса закона твојега”, поручио је Булајић.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић поручио је на свечаној академији да им је част и привилегија што су један од ријетких универзитета који у свом саставу имају Православни богословски факултет.
Он је нагласио да су породичне вриједности и повратак Цркви и Богу једини и сигуран гарант просперитета и опстанка српског народа и да у том смислу студенти који завршавају овај факултет имају посебну улогу.
Декан Богословског факултета Владислав Топаловић подсјетио је да је Свети Василије Острошки био велики аскета, али и епископ, што га чини узором за студенте који студирају Православни богословски факултет.
Он је навео да на овом факултету студирају студенти из Српске, БиХ, региона и земаља Европе.
“Свугдје је хуманистичка наука у кризи данас када је образовање некако превише тржишно орјентисано, али пошто смо једини православни богословски факултет у БиХ још увијек успијевамо да сваке године упишемо око 40 нових студената”, рекао је Топаловић.
Он је напоменуо да је ова школа настала 1882. године и да на амблему Универзитета у Источном Сарајеву стоји управо та година, те да у Европи само стари и велики универзитети имају теолошки факултет.
Свечаној академији присуствовао је и секретар Амбасаде Србије у БиХ Коста Неговановић, који је истакао да је српска амбасада поносна на успјешну сарадњу богословских факултета у Фочи и Београду.
Међу 12 дипломираних теолога, диплому је данас примила и Фочанка Бранка Станојевић.
“Тренутно сам на мастер студијама, настављам своје школовање на Православном богословском факултету. Одрађујем и приправнички стаж у школи у Фочи и себе у будућности види као вјероучитеља”, рекла је Станојевићева.
На свечаној академији уручене су и награде најбољим студентима, међу њима и Дарку Крсману, студенту четвртте године. Он истиче да му је одмалена свештенички позив на првом мјесту.
“Учење на било којем факултету изискује велики труд и подвиг и представља један вид аскезе. Тако и на Православном богословском факултету, изучавајући ове науке стичемо веома важна знања за свештеничку службу, а с друге стране и за професорски позив гдје и самога себе видим у будућности”, рекао је Крсман.
Богословски факултет у Фочи, тада као Духовна академија, основан је 1994. године и сматра се насљедником Богословије из Сарајева, која је постојала од 1882. до 1941. године.
Извор: radiofoca.com
