На празник Велике Госпојине 28 августа 2020 године, благословом тадашњег епископа будимљанско-никшићког, садашњег митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија отпочело је са радом Братство манастира Златеш, казао је у интервјуу за радио Светигору предсједник овог братства Радоје Војиновић:
„Након величанствених литија које смо имали у Црној Гори омладина и цјелокупан народ је пришао цркви и манастиру Златеш и некако се јавила потреба да се оснује нека формална организација како би се лакше дјеловало а у којој би чланови укрстили своје таланте и били на корист нашој Цркви. Тако смо и ми имали велики број искушења у почетку а некако, да будемо искрени, нисмо ни знали шта значи та организација, шта значи братство и шта је оно чиме треба да се бави. Али воља и жеља су биле јако присутне и некако су се ствари временом довеле у свој ред. Редовна богослужења и молитвена правила су нас подсјетила због чега смо ми ту. Значи да је молитва и литургија прије свега стуб и ослонац сваког дјеловања при Цркви па тако и нашег братства.“
О овој светињи која је свој назив добила по некадашњем топониму долине Златеш говорио је игуман, јеромонах Николај:
Манастир се налази у самом селу Томашеву у Вранешкој долини. То је на неких 24 км од Бијелог Поља. Сам историјат манастира и првог помена манастира Златеш датира још из 12 века, наравно као Немањићка задужбина. У ХХ веку, тачније од 1924 до 1934 године радило се на обнови, то јест на изградњи цркве пророка Илије овде у Томашеву под патронатом краља Александра Карађорђевића. Црква је у оном ратном времену и у времену комунизма претрпела доста оштећења и била је у једном незавидном стању. Касније, почетком 90-их година је кренула обнова и реконструкција цркве у Томашеву и 2011. године, по благослову владике Јоаникија, ова сеоска црква је добила статус манастира и названа манастиром Златеш управо ради сећања на ону стару светињу, чиме је обновила свој древни сјај. Ми смо радили нека истраживања и дошли до података да је у сливу реке Љубовиће било 28 цркава и манастира, највише Немањићких задужбина, што смо објавили у књизи „Златеш (Вранеш) мала Света Гора“ управо да би нас асоцирала на тај богати духовни живот који је био у овом крају.“
Када су у питању активности братства манастира Златеш наш саговорник, Радоје Војиновић истиче да се оне огледају у три категорије:
Основна активност је мисионарење. Поред предавања и неких догађаја тога типа такође се бавимо интернет презентацијама преко којих се трудимо да савременом човјеку, који нема баш много времена, укажемо на разне светоотачке текстове али и на неке друге ствари које укључују црквени живот. Поред тога наравно братство помаже нашим оцима у свакодневном активностима око светиња и њихове обнове. А онда и та трећа дјелатност с којом се братство бави јесте хуманитарни рад. Ту смо исто везани највише за једну нашу братску организацију -Срби за Србе. Одазивамо се увијек радо њиховим акцијама, поготово кад се ради о сјеверу Црне Горе али имамо и низ акција у нашој режији кое се тичу помоћи мјештанима у Вранешкој долини али и осталим људима у Црној Гори и шире. Тако да су то неке три основне дјелатности којих се држимо и које доносе, надам се плода.“
О раду са омладином и значају учешћа младих у црквеном животу отац Николај истиче да су млади додатна снага и мотивација и да свештеници треба да се труде да омладину подрже у том њиховом настројењу како би били на служби својој Светој Цркви:
„Наравно, јако је битно да свакако препознамо њихове таленте и да их никако у томе не оспоравамо, него да дозволимо да свако на свој начин угради себе онолико колико може. Млади људи су јако иновативни и пуни су неке снаге и вере. То смо видели и у литијама колико су они заправо били носиоци те неке наше духовне снаге која је и нас као свештенике али остале људе заправо водила ка једном циљу. Јако је битно да им помогнемо да негде схвате да је Црква дом свих њих, да су овде увек добродошли, да нас Бог подједнако све воли, да без обзира на наше успоне и падове и све оно што живот носи овде смо увек добродошли. Живот у Цркви је јако битан елемент и ставка у нашим животима. Овде нам Бог даје слободу али слободу која је наравно ограничена оним Христовим заповестима и циљевима, оном љубављу којом нас Бог милује и којом нас штити. Мене радује да доста људи негде препознају веру и препознају Цркву као један сигурни ослонац, један сигурни пут у своме животу где ће наравно носећи себе и своје слабости лакше се борити и лакше ићи кроз живот јер много је лакше и лепше када смо са Богом.“
На крају разговора предсјетник братства манастира Златеш се осврнуо и на будуће планове у раду:
„Имаћемо низ предавања поготово око славе манастира, светог пророка Илије а поред тога манастир Златеш је почео увелико са својом обновом и братство манастира је направило малу сувернирницу. Мало већи пројекат јесте библиотека манастира. Већ смо почели да скупљамо књиге па и овим путем бих позовао све људе који могу у томе да нам помогну да се јаве и да се уграде у ову светињу. Када су у питању планови некако ми увијек пада на памет Патријарх Павле који је рекао: „ми немамо план и програм, наш план и програм је свето Јеванђеље“. Тако је и у нашем раду, јер ако светиња буде на првом мјесту онда ће на првом мјесту бити и душа и спасење а ништа друго није претежније од тога.“
