Bratstvo manastira Zlateš

Na praznik Velike Gospojine 28 avgusta 2020 godine, blagoslovom tadašnjeg episkopa budimljansko-nikšićkog, sadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog g. Joanikija otpočelo je sa radom Bratstvo manastira Zlateš, kazao je u intervjuu za radio Svetigoru predsjednik ovog bratstva Radoje Vojinović:

„Nakon veličanstvenih litija koje smo imali u Crnoj Gori omladina i cjelokupan narod je prišao crkvi i manastiru Zlateš i nekako se javila potreba da se osnuje neka formalna organizacija kako bi se lakše d‌jelovalo a u kojoj bi članovi ukrstili svoje talante i bili na korist našoj Crkvi. Tako smo i mi imali veliki broj iskušenja u početku a nekako, da budemo iskreni, nismo ni znali šta znači ta organizacija, šta znači bratstvo i šta je ono čime treba da se bavi. Ali volja i želja su bile jako prisutne i nekako su se stvari vremenom dovele u svoj red. Redovna bogosluženja i molitvena pravila su nas podsjetila zbog čega smo mi tu. Znači da je molitva i liturgija prije svega stub i oslonac svakog d‌jelovanja pri Crkvi pa tako i našeg bratstva.“

O ovoj svetinji koja je svoj naziv dobila po nekadašnjem toponimu doline Zlateš govorio je iguman, jeromonah Nikolaj:

Manastir se nalazi u samom selu Tomaševu u Vraneškoj dolini. To je na nekih 24 km od Bijelog Polja. Sam istorijat manastira i prvog pomena manastira Zlateš datira još iz 12 veka, naravno kao Nemanjićka zadužbina. U HH veku, tačnije od 1924 do 1934 godine radilo se na obnovi, to jest na izgradnji crkve proroka Ilije ovde u Tomaševu pod patronatom kralja Aleksandra Karađorđevića. Crkva je u onom ratnom vremenu i u vremenu komunizma pretrpela dosta oštećenja i bila je u jednom nezavidnom stanju. Kasnije, početkom 90-ih godina je krenula obnova i rekonstrukcija crkve u Tomaševu i 2011. godine, po blagoslovu vladike Joanikija, ova seoska crkva je dobila status manastira i nazvana manastirom Zlateš upravo radi sećanja na onu staru svetinju, čime je obnovila svoj drevni sjaj. Mi smo radili neka istraživanja i došli do podataka da je u slivu reke Ljuboviće bilo 28 crkava i manastira, najviše Nemanjićkih zadužbina, što smo objavili u knjizi „Zlateš (Vraneš) mala Sveta Gora“ upravo da bi nas asocirala na taj bogati duhovni život koji je bio u ovom kraju.“

Kada su u pitanju aktivnosti bratstva manastira Zlateš naš sagovornik, Radoje Vojinović ističe da se one ogledaju u tri kategorije:

Osnovna aktivnost je misionarenje. Pored predavanja i nekih događaja toga tipa takođe se bavimo internet prezentacijama preko kojih se trudimo da savremenom čovjeku, koji nema baš mnogo vremena, ukažemo na razne svetootačke tekstove ali i na neke druge stvari koje uključuju crkveni život. Pored toga naravno bratstvo pomaže našim ocima u svakodnevnom aktivnostima oko svetinja i njihove obnove. A onda i ta treća d‌jelatnost s kojom se bratstvo bavi jeste humanitarni rad. Tu smo isto vezani najviše za jednu našu bratsku organizaciju -Srbi za Srbe. Odazivamo se uvijek rado njihovim akcijama, pogotovo kad se radi o sjeveru Crne Gore ali imamo i niz akcija u našoj režiji koe se tiču pomoći mještanima u Vraneškoj dolini ali i ostalim ljudima u Crnoj Gori i šire. Tako da su to neke tri osnovne d‌jelatnosti kojih se držimo i koje donose, nadam se ploda.“

O radu sa omladinom i značaju učešća mladih u crkvenom životu otac Nikolaj ističe da su mladi dodatna snaga i motivacija i da sveštenici treba da se trude da omladinu podrže u tom njihovom nastrojenju kako bi bili na službi svojoj Svetoj Crkvi:

„Naravno, jako je bitno da svakako prepoznamo njihove talente i da ih nikako u tome ne osporavamo, nego da dozvolimo da svako na svoj način ugradi sebe onoliko koliko može. Mladi ljudi su jako inovativni i puni su neke snage i vere. To smo videli i u litijama koliko su oni zapravo bili nosioci te neke naše duhovne snage koja je i nas kao sveštenike ali ostale ljude zapravo vodila ka jednom cilju. Jako je bitno da im pomognemo da negde shvate da je Crkva dom svih njih, da su ovde uvek dobrodošli, da nas Bog pod‌jednako sve voli, da bez obzira na naše uspone i padove i sve ono što život nosi ovde smo uvek dobrodošli. Život u Crkvi je jako bitan element i stavka u našim životima. Ovde nam Bog daje slobodu ali slobodu koja je naravno ograničena onim Hristovim zapovestima i ciljevima, onom ljubavlju kojom nas Bog miluje i kojom nas štiti. Mene raduje da dosta ljudi negde prepoznaju veru i prepoznaju Crkvu kao jedan sigurni oslonac, jedan sigurni put u svome životu gde će naravno noseći sebe i svoje slabosti lakše se boriti i lakše ići kroz život jer mnogo je lakše i lepše kada smo sa Bogom.“

Na kraju razgovora predsjetnik bratstva manastira Zlateš se osvrnuo i na buduće planove u radu:

„Imaćemo niz predavanja pogotovo oko slave manastira, svetog proroka Ilije a pored toga manastir Zlateš je počeo uveliko sa svojom obnovom i bratstvo manastira je napravilo malu suvernirnicu. Malo veći projekat jeste biblioteka manastira. Već smo počeli da skupljamo knjige pa i ovim putem bih pozovao sve ljude koji mogu u tome da nam pomognu da se jave i da se ugrade u ovu svetinju. Kada su u pitanju planovi nekako mi uvijek pada na pamet Patrijarh Pavle koji je rekao: „mi nemamo plan i program, naš plan i program je sveto Jevanđelje“. Tako je i u našem radu, jer ako svetinja bude na prvom mjestu onda će na prvom mjestu biti i duša i spasenje a ništa drugo nije pretežnije od toga.“