О КЊИЖЕВНОМ ДЈЕЛУ СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА
Истакнути савремени српски пјесник и есејиста Селимир Радуловић рођен је на Цетињу 1953. године. Објавио је бројне књиге пјесама и есеја током четири деценије активног бављења књижевношћу. Да поменемо само неке: „О тајни ризничара свих суза“; „Снови светог путника“; „Под кишом суза с Патмоса“; „О пастиру и камену са седам очију“; „Сенка осмог еона“; „Дванаест“; „ О дукату са ликом старца“ и „ Седам малих дрхтаја“.
Изашло је неколико избора из његове поезије. У издању „Српске књижевне задруге“ и „Православне речи“ објављена су му изабрана дјела у пет томова. Његовом пјесничком дјелу су посвећена два зборника радова: „Песник ноктурна“ и „Светло из очеве колибе“. Пјесме су му преведене на више свјетских језика и добитник је бројних награда за књижевност.
Поезију Селимира Радуловића карактерише изразита хришћанска оријентација, с наглашеним акцентом на библијске теме, светоотачко предање и православну богословску мисао. Његова поезија је у знаку исихазма и молитве, путем којих боготражитељ доживљава просветљење у виду „искуства светог“, како Мирча Елијаде дефинише религију.
Пјесник Селимир Радуловић у једном аутопоетичком исказу поручује: „Грех је страно тело у човековој души, а душа грешна, заправо, душа болесна. „Светло из очеве колибе“, смештене у „Сенци осмог еона“ и „Даху мале молитве“, као зрачак јединственог општег светла, омогућује да препознамо ону жижну тачку у којој се дело јеванђелизације улива у дело цивилизације“.
Дакле, пјесник црпи надахнуће прије свега из Светога писма Старога и Новога завјета, који већ два миленијума чине темељ свеколике хришћанске књижевности, од светих отаца Христове Цркве, до данас. Тако и српска књижевност, од Светог Саве до наших дана израста из тог најдубљег коријена. То стабло се већ осам вјекова разгранава под сунцем Православља.
Селимир Радуловић је препознатљива, ововремена грана на горостасном храсту, који чини српску духовност,књижевност и културу. Он је пјесник Боготражитељ, попут оног у његовој књизи „Снови светог путника“. А тај свети путник је сваки човјек који је послушао слово Божије и није закаснио да се одазове Господу.
Наслов најновије књиге Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском“ сугерише три фундаментална појма и симбола хришћанске културе. Записи се, како пише Ђорђе Трифуновић „јављају већ у „Мирослављевом јеванђељу“, најстаријој до сада познатој књизи писаној старим српским језиком (осамдесете године XIIвека), а бележени су ради спаса душе себи и својима, као нека врста задужбине“.
Затим, присутан је стуб, као носећи елемент грађевине, коју чини православље у српској духовности и култури. Темељи тог стуба се налазе у Небеском Јерусалиму, који представља поновно задобијање Раја.
Записи у камену старији су од записа на пергаменту и папиру. Они су и трајнији. У случају конкретне књиге Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском“ јасна је асоцијација на „Натпис на мраморном стубу“, на коме су (између 1402. и 1404. уклесане ријечи Стефана Лазаревића о косовском удесу српског народа и државе Србије 1389. године).
Његова Светост Патријарх Српски Порфирије, у запису на задњој корици књиге Селимира Радуловића, поручује: „Селимир воли Светитеље и дружи се са њима. Веран је и предан. С њима је у пустињама Египта, Палестине и Свете Горе. Својим песмама пали кандила и ужиже свеће пред њиховим бесмртним ликовима, и словима, као делићима мозаика, изображава их и поставља пред наше мислене очи“.
Пјесничке књиге Селимира Радуловића израстају једна из друге и настављају једна другу, означавајући станице на путу Боготражитеља.
Тако и књига „Запис на стубу, јерусалимском“ представља наставак пјесничког ходочашћа на Свету Гору, у претходној збирци „У царству ветрова арамејских“, објављеној прошле године.
У његовој поезији се мијеша имагинарно, библијско путовање са Светитељима, са стварним путовањима по Светој Гори Атонској. Али, истинска поезија има ту моћ да укида простор и вријеме, видљиво и невидљиво, стапајући их уједно. То је управо циљ светог путника, о коме Селимир Радуловић пјева.
Један од тих путника је и старац Зосима, који вели да „Не шкоди толико да неко има, него да је, са страшћу, привезан за оно што има“. Сличну мудрост налазимо и у „Запису старца из Раита“, који: „За све дане живота свога, / Спремајућ се за пут. / Бдијућ, живећ у оскудици, / Судећ себи, гледајућ на све људе / Као на једног. // Старао се за душу“.
Доминантан тон књизи „Запис на стубу, јерусалимском“ управо дају савјети онима који од мудрих стараца траже помоћ за спасење душе.
Завршио бих ово скромно слово цитатом 22. пјесме из циклуса „Брат старца Зосиме“: „Шта ти је, радости моја, / Зашто плачеш? // Пао сам, Старче! // Устани! // Не могу, ако ми не / Пружиш руку. // Ево руке! И теби, и души, / Свакој, која се каје“.
++++++
Ријеч г. Будимира Дубака на промоцији нове књиге Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском“, одржаној на Академској трибини у организацији Српског националног савјета Црне Горе и Српског информативно-културног центра «Свети Сава» у Плавој сали Српске куће у Подгорици, у уторак 12. септембра 2023. године. О књизи су још говорили Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и г. Рајко Радусиновић.
(Аутор је српски пјесник и књижевник и бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе)
