Поводом годишњице пробоја логора смрти Јасеновац група чланова Православног братства светог Арсенија Сремца из Даниловграда посјетила је 20. и 21.априла 2024 године ово и друга стратишта српског православног народа на територији некадашње НДХ.
О једном својеврсном ходочашћу овим мјестима разговарали смо са чланом братства светог Арсенија Сремца, Иваном Булатовићем који је истакао да је идеја о овом путовању потекла прије неколико година када је на питање да ли пуно поклоника долази у манастир Јасеновац игуманија, мати Серафима одговорила да је то бројка од свега два или три аутобуса на годишњем нивоу:
„Од тада гледамо да искористимо сваку прилику да организовано дођемо у манастир Јасеновац“- истиче г. Булатовић и додаје:
„Колико год да човјек бива спреман или не за посјету Јасеновцу, ово путовање код њега оставља увијек неизбрисив траг. Поред посјете самом манастиру обишли смо у дио меморијалног комплекса са Хрватске стране границе у коме се налазио управни дио концентрационог логора. Ту смо посјетили меморијални Музеј жртава, централни меморијални комплекс или такозвани „Камени Цвијет“ који је рађен 1960тих година по пројекту архитекте Богдана Богдановића као и масовне гробнице и хумке које се налазе на том потезу.
Са стране Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Саве обишли смо Доњу Градину, комплекс који обухвата систем масовних гробница гдје се налазе и неки артефакти из тог мрачног периода.
Посебно је било застрашујуће видјети Тополу ужаса,мјесто на коме су на најбестијални начин уморени они који су били заточени у логору Јасеновац. Поред тога, пут нас је даље одвео у село Драгсенић гдје се налази црква светог Марка у којој је настрадао велики број невиних цивила. То је отприлике све један велики простор на коме се одвијао тај масовни злочин у току Другог свјетског рата.“
О значају обиласка Јасеновца за наш српски народ г. Булатовић истиче да је он двојак:
„Прво због тога што то има своју духовну димензију и елемент који на сваки начин утиче на изграђивање човјека у том духовном смислу. Као и свако поклоничко путовање које представља непосредан додир са светињом тако и овај пут симболизује невидљиви додир са страдањима мученика а самим тим и наш додир са Христом и његовим страдањима која се пред нашим очима одвијају најдиректније у данима страсне седмице.
Са друге стране, посјета Јасеновцу има и димензију културе сјећања и мислим да је од круцијалног значаја да, као народ, памтимо оно што се дешавало нашим мученицима и да из тога извлачимо историјске лекције. То страдање је обиљежило наш народ и сјећање на то страдање нам помаже да разумијемо све оно што се нама данас дешава и какво је биће нашег народа након свега.
Сјећање на тај злочин, на све то што се тамо десило и на начин на који је наш народ поднио ту жртву је од суштинске важности за то какав ће наш став бити према животу, према свијету и прије свега према нашем националном бићу и њеном очувању, зато што је свако од нас одговоран према тим жртвама да живи достојно онога зашта су они умрли.“ закључио је Иван Булатовић.
