ОЦУ СИМЕОНУ БИБЕРЏИЋУ – ИГУМАНУ ДОБРИЋЕВСКОМ
Има једна дивна личност
Свете земље Херцегове
Од браства је Биберџића
Симеон се отац зове
Тај је часни Архимандрит
Слуга Христа Живог Бога
Родио се прије оног
Другог рата крвавога
Отац Петар ратник стари
Са Солунског славног фронта
Међу прве Херцеговце
У народу том се конта
А мајка му Боринка је
Кашиковић била рода
Те дијете Слоба роди
Дивно чедо дар Господа
Од малијех својих ногу
Обећа је живот Богу
Па ће после да заблиста
Ко Васкрслог слуга Христа
Убило га мука доста
И у време ратних дана
Породица цијела му
Пут Градишке отјерана
Усташе су и џелати
Убили му Петра оца
Кад су покољ започели
Пунећ јаме око Стоца
Та судбина и њему је
Намењена исто била
Ал’ га Господ Бог сачува
И небеска моћна сила
Водили су часне људе
Зликовачка та гомила
И њему је намјењена
На Бивољем брду била
Јама ал’ је утекао
Пут планина и врлети
А чува га и штитио
Василије отац Свети
Те долази на Цетиње
И Владики ту се јави
Те Липовац ризу црну
На монаха новог стави
Ту је одмах чин примио
За часнога свештеника
Те у Земљу Херцегову
Митрополит и Владика
Са Цетиња посла га је
Да Господу служи Богу
Којему се обећао
Од малијех својих ногу
Тад је сазна да усташе
Убиле су Петра оца
А у ропство поведена
Породица сва из Стоца
Неће ни он дуго бити
У тој земљи без слободе
Но у затвор у Њемачку
И часнога оца воде
Ту га љубав Божја грије
Пријатељство ново спаја
Ту Гаврила Патријарха
И Владику Николаја
У затвору Њемачкоме
Упозна је и видио
Да се опет дому врати
Није био одлучио
Ал’ Николај Владика му
Рече требаш своме роду
Отаџбини да се вратиш
Да послужиш још Господу
Поново га прихватила
Херцегова земља мила
А цијела фамилија
Побијена већ је била
Ту очеве кости нађе
Мученика те сахрани
Те у служби Христу су му
Пролазили дуги дани
Пола земље Херцегове
Све од Стоца до Мостара
До Требиња и до Плане
О народу свом се стара
Збиља се је наслужио
У времену патном томе
А честито послужио
Народу је Србском своме
И нови га рат задеси
Из Стоца се старац склања
Код Светога Василија
Да се Христу Спасу клања
Одатле ће у Манастир
Добрићево код Билеће
Доћ обнову у народу
И молитву да покреће
Служио је Свети старац
Крштавао исповједа
И народа свога патње
А и добро стално гледа
Чекао је сусрет с Христом
И Владици своме река
Збиља сам се наслужио
Сад ме Христос Господ чека
Док једнога дана тако
Зазвонише тужно звона
Одлетјела Господу је
Душа оца Симеона
Те почину усред земље
Којом влада Свети Сава
Он који је свједочио
Шта је жива вјера права
Нека ти је вјечна слава
Ђе год света звона звоне
Христов слуго истинити
Дивни оче Симеоне.
На празник Светог деспота Стефана Високог и мајке му Свете царице Милице у монаштву Евгеније, 1. август 2023. године у древном граду Рисну;
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве и српски народни епски пјесник и химнограф)
