СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
Од војводе Зимоњић Богдана
Свештеника и зорног јунака
Родило се чедо гласовито
Мара га је породила мајка
Син најмлађи гласитог ратника
Прослављеног попа и војводе
И свој живот положиће часно
На Олтару вјере и слободе
На дворове Гатачкога дива
Јована ће сина родит мајка
У гнијезду части и слободе
У плејади гласитих јунака
Пошто бјеше школе изучио
Жива жеља Господу га вуче
И није се много двоумио
Него ризу монашку обуче
У манастир он је Житомислић
Живоме се завјетова Богу
Да ће с вјером Господу служити
И свој народ позиват на слогу
А друкчије могло бити није
Јер је кућа била одабрана
Понос и част своју је чувала
У вријеме тих страдалник дана
Митрополит Захумски Серафим
Монашко му даде одјејање
И кад Петар калуђер постаде
Љуцкост га је красила и знање.
Митрополит Дабробосански је
У Рељевско училиште њега
Поставио као професора
И због часног владања и свега
Постављен је за Архимандрита
Јер бијаше напредан у свему
А убрзо и чин Епископа
Ко достојан примиће у свему
Патријарх ће древног Цариграда
На Ђурђев дан као достојнога
На катедру древну у Захумљу
Поставити Петра гласитога
С благословом Јоакима Трећег
На древну ђе доћи Епархију
На столицу Светог Василија
У његову земљу најмилију
У Мостару граду на Неретви
А на Празник велики Духове
Свештене ће примит инсигније
Ко Владика земље Херцегове
Са стотину невоља и мука
Обнавља је и диза Храмове
А свој народ у то тешко доба
На свеопште покајање зове
Опомиње гради и крштава
И свој народ провођаше Христу
Вјеру свету вјеру прађедовску
Спасоносну ширио је чисту
У првоме свјетскоме је рату
Спасавао нејач од погрома
И био је истински домаћин
Тог широког народнога дома
Јуначки је држао бесједе
Да му народ не муче и гоне
А видио својијем очима
Како сила Аустрије тоне
За велика дјела бјеше рођен
Духом правде и слободе диса
И у својој он је Епархији
Србске слоге проносио миса
Кад се Србска црква уједини
По указу краља од Србије
Он ће нову дужност прихватити
Да на мјесту од Митрополије
У дивноме Сарајеву граду
Архијереј буде Христа Бога
Те га је ту избор затекао
За Владику Дабробосанскога
Ту наставља да гради и служи
Одан Христу својему до краја
Храм је Свети Преображенија
Уз Владику Жичког Николаја
С Патријархом Дожићем Гаврилом
Осветио да се служи Богу
А свој народ храбрио крјепио
На јединство звао и на слогу
Но вријеме дуго не потраја
Зла олуја отпоче да дува
Рат отпоче и мука задеси
Сваког који праву вјеру чува
Он се само на кратко склонио
У Тројицу Цркву код Пљеваља
Ал’ се одмах назад повратио
Да свој народ од мука избавља
Убрзо му допадоше гласи
Бањалуком тужно звоне звона
Усташе су звјерски умориле
Бањалучког владику Платона
И њему је одмах јасно било
Да је дошло вријеме да се страда
Ал’ жив није хтио да се склони
Никуда из Сарајева града
Убрзо су Гестаповци дошли
И почели њему да пријете
Ал’ ђе да се и од кога склања
Зимоњића Богдана дијете
Присјети се очевих савјета
У груди му храбро срце бије
И никуда он из Сарајева
Уклонити мислио се није
Усташки је повјереник Брале
Препун мржње и пакости сваке
Наредио да прихватит мора
Зле законе државе опаке
Да не пише ћирилицом више
И да мора славит Павелића
А ли не зна јади га убили
Да син то је попа Зимоњића
Све из двора они опљачкаше
И ордење и личне му ствари
Али није хтио попустити
Поносити Митрополит стари
Одведоше из Митрополије
Божјег слугу пут Загреба града
Да га пусте ил да га не муче
Нико томе није се ни нада
По причама некијех свједока
Сиједу му обријаше браду
Свештену му скидоше мантију
И о сваком забављаху јаду
Кажу да су хтјели да га сломе
Ал’ им ништа помагало није
Гледали су како хладна киша
Преко њега ко из кабла лије
Одатле су у Госпићки логор
Повели га усташки џелати
И на сваке муке ударали
Да жив више никад се не врати
Нит’ икаквог саопштења има
Шта су са њим старцем учинили
Неки кажу да на Велебиту
У јаму су њега убацили
Друга прича кажу Јасеновац
Да његове смрти тајну крије
Ал’ да ли је једно или друго
Никад нико утврдио није
Пошао је путем Мученика
И ту крај је његовом животу
Те је тако са својим Господом
Отишао право на Голготу
О страдали у Христу Господу
Свети Петре Христов Мучениче
Твој род грешни и страдални теби
У својијем молитвама кличе
Помоли се за нас Христу Богу
Свети слуго Христова олтара
Да Бог Господ по својој милости
Не лиши нас свог небеског Дара
А да и ти Свети Мучениче
На помоћи будеш свима нама
И из Царства Небеског нас штитиш
Са својијем Светим молитвама.
На Пренос Моштију Светог Првомученика Архиђакона Стефана
15. августа 2023. године у Никшићу
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
