ВЛАДИКА ВИКТОР ИСПОВЈЕДНИК ПИПЕРСКИ, СКАДАРСКИ И ДЕЧАНСКИ
О Господе Творче васионе
Откад звона Православна звоне
И истину Свету објављују
И свуда се на далеко чују
Бивало је часних свештеника
И Владика Богоугодника
Служитеља Цркве и Олтара
Па је Господ што за све се стара
У Пипере мјесто гласовито
У гнијездо љуцко становито
Дао да се мушко чедо роди
Што ће путем Христовим да ходи
Код Ђелије Пиперске златије
Ђе блисташе свјетлост од раније
Од ћивота Пиперског Стефана
Чудотворца Богом освештана
Што ко сунце са небеса сија
Ту ђе Црква блиста најсјајнија
У Сеоце дом Михаиловића
Одњихаће овога ђетића
Те Никола и мајка су Јана
Дочекали да се једног дана
У дом њихов мушко чедо роди
Што ће служит правди и слободи
Мушко чедо звани Василије
Од крштења тајне најсветије
Хришћанске ће стицати врлине
И науке и школске првине
А послије Цариграду пође
Те до звања гимназијског дође
А одатле врати се Призрену
Да заврши и школу свештену
Кад науке позаврши свете
Монашке је примио завјете
И пошао пут Светог Атона
Звала су га с Хиландара звона
Ту су старци Хиландарци њега
Као брата милога својега
У свештене упутили тајне
И предање Цркве Православне
Ту Гаврила упозна Дожића
Што ће дио његовога жића
У будуће вријеме постати
Па када се у Дечане врати
Надлежни му Епископ бијаше
А већ тада ко сунце сијаше
Виктор као јеромонах млади
Све за добро своје цркве ради
Те стигоше многе препоруке
Владикама на бијеле руке
У Цариград хваљена је вјера
Достојнога Србског калуђера
Истицане његове врлине
Ко чувара вјере и истине
По наредби Гаврила Дожића
Виктора ће Михаиловића
Упутити знајућ да је кадар
Ко чувара вјере у град Скадар
Те мораде напустит Дечане
А на Светој часној Литургији
У Пећкој ће он Патријаршији
Чин примити и Архимандрита
Јер већ личност бијаше гласита
У град Скадар на рјеци Бојани
Његови ће пролазити дани
У служењу Богу и свом роду
Што напокон ужива слободу
Митрополит посла препоруке
И управу даде му у руке
Ни мало му лако није било
Он што љуби своје Србство мило
Гледат народ у томе времену
А о тешком на леђа бремену
Никада се није пожалио
Помага је народ и учио
Проповједа служио крштава
И ту њему прочула се слава
Скадар Врака и сва околина
Упамтиће овога Србина
Ко честитог часног свештеника
Па је слава Србскога језика
Приносила дивним Скадром градом
Те ће овом слуги Божјем младом
Указат се почасти велике
Али тешке бијаху прилике
Када прими часни чин Владике
У Карловце свете инсигније
Патријарх му даде Димитрије
Ту весеље духовно је било
Митрополит бијаше Гаврило
Емилијан Тимочки Владика
И Хришћанска господа велика
Патријарх га с благословом прати
У град древни ђе ће столовати
Те се радост у град Скадар враћа
Сретоше га свештеници браћа
Јер велика потреба је била
Црква Србска да ту има крила
Народ Србски на муци је био
Јер се Србски језик прогонио
А Латини притисли са стране
Сметају им Цркве Православне
А Албанска бјеше политика
Њима црква Албанског језика
Те је мука напала велика
На Владику Божјег угодника
Да сачува језик рода свога
Он учини све што чињет мога
Те ће постат вјере исповједник
Тврди темељ и народа браник
Ал’ у души бјеше прави борац
И у срцу монах Светогорац
Али власти језик забранише
Да на Србском и Словенском више
Не може се служит Литургија
Те велика наста погибија
Мрак попаде и не свану зора
Те прогнаше Владику Виктора
И са њиме триста фамилија
Сунце преста да радосно сија
Из његове тада Епархије
Отидоше часне фамилије
Градом Скадром крупна киша лије
Небо плаче над Србском Голготом
У времену с патњом и страхотом
Посматраше нијемо Владика
Тврди Скадар многих страдалника
Што су пали у Србскоме роду
Да његову донесу слободу
Али нека невоља и мука
Из Србских га отргла је рука
То Владики бол бјеше на души
За род Србски образа не суши
За свој народ свагда се мољаше
И када га с катедре прогнаше
У Дечане када се вратио
Он преписку дуго је водио
Стефанида Скадарска му пише
Каквим духом њена душа дише
Писма му је молитвена слала
И тако се и исповједала
Код Владике Ангелскога лика
Страдалника и Исповједника
Те је списе пронаша касније
Митрополит Кир Амфилохије
У Дечане Манастир чувени
Јер о Светој писа успомени
Стефаниде Светитељке врле
Пред Господом никад не умрле
Из тога се и могло виђети
Ко духовник бјеше овај Свети
И какве су вредности духовне
И врлине друге многобројне
Украсиле Виктора Владику
Као личност Свету и велику
Светигорца врлог испосника
За род Србски часног Мученика
А и данас у вријеме ново
Његов спомен врати се поново
Пипери се окренули Богу
Црква света позва их на слогу
Те добише часног свештеника
Ђе и Виктор рођен је Владика
Владимир се Милуновић зове
Те призива Божје благослове
На житеље својега племена
А црква је света обновљена
Ђе је крштен и Виктор Владика
Ова личност часна и велика
А из села Завале потече
Монах који Господу притече
Као узор Пиперскијех гора
Доби име Владике Виктора
Митрополит тад Јоаникије
Даде име да га љубав грије
И благослов Владике Светога
Што код Христа стоји Васкрслога
А Бојана док тече ријека
Упамтиће Срби довијека
Владику што тијелом одмара
Код Дечанске Цркве и Олтара
А слободне нека кличу Горе
Слава теби Владико Викторе
Мучениче својега времена
А изданче Пиперског племена
Чија слава на небеса блиста
Пред Престолом Васкрслога Христа
Сад о теби са поносом зборе
У Сеоца и Пиперске горе
Ђе се твоји потомци скупљају
Да ти почаст и славу одају
И ти имаш часног наследника
Александра дивног свештеника
Што из твоје лозе је поника
Те ти славу и хвалу приноси
А синовцем својим се поноси
Који твоје часно име носи
А свештенство наше Цркве Свете
Вијенац ти око главе плете
Бог ће дати с небеске висине
Да и тебе Владико Србине
Што си Христа исповједа Бога
Дивног слугу Христа Васкрслога
Међу Свете прослављамо наше
Ти што као звијезда сијаше
Па нека се у небеса вине
Кликтај који лети у висине
Слава теби не увели крине
Светитељу Владико Србине
23. августа 2023. године у Никшићу
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
