Smolenska Odigitrija

Čudotvorna ikona Majke Božije: Smolenska Odigitrija

Smolensku ikone Majke Božije, kako kaže Predanje, naslikao je Sveti jevanđelist Luka. Od davnina o toj ikoni u Rusiji postoje različita kazivanja. Jedni govore da je darovana princezi Ani, sestri grčkog cara Vasilija i supruzi  Svetog kneza Vladimira, kao blagoslov za put u Rusiju. Drugi kažu da je grčki car Konstantin Porfirogenit udao kćer, princezu Anu 1046.g. za černigovskog kneza Vsevoloda Jaroslaviča i blagoslovio je na put, zbog čega je ikona nazvana Odigitrija (Putevoditeljica).

Ikona je ostala u nasledstvo sinu Vsevoloda, Vladimiru Monomahu a on ju je preneo u Smolensk i postavio u Saborni hram Presvete Bogorodice, koji je osnovan 1101. g. te se od tog vremena ikona naziva Smolenska.

Godine 1237. Batijeve horde su razbile Rusiju i bez otpora upale prema Smolensku. Žitelji ništa nisu znali o iznenadnom napadu i nisu bili spremni da organizuju zaštitu. Sama Odigitrija je bila Neoboriva Vojvotkinja nezaštićenog grada. Tokom noći u Sabornom hramu gde stoji Njena čudotvorna ikona, crkvenjak je čuo od Nje zapovest da objavi vojniku Merkuriju žitelju Smolenska:  Merkurije kreni odmah, jer te zove Vladičica. Merkurije je odmah došao u hram i pao pred ikonu.

Ugodniče moj Merkurije, šaljem te da sačuvaš moj dom, vojskovođa odrinski želi tajno prve noći napasti moj grad sa svim svojim ratnicima i sa svojim divom u koga polaže svoju nadu – da bi opustošio grad. No ja sam umolila Sina i Boga Moga, za dom Moj, da ga ne preda pod vlast neprijatelja. Izađi u susret neprijatelju tajno od naroda, Episkopa i kneza, neobjavljujući im o napadu Tatara i silom krsta tvoga pobedi njihovog diva. Ja ću sama biti sa tobom i pomoći ću sluzi svome. No tamo zajedno sa pobedom ti ćeš zadobiti venac mučeništva koji ćeš primiti od Hrista.

Sveti Merkurije se do zemlje pokloni pred ikonom Bogomatere i iziđe iz hrama, napustivši grad. Prizivajući u pomoć Majku Božiju, Merkurije je ušao u sred neprijatelja i ubio im diva-ratnika a potom potukao mnoštvo neprijatelja, pa, pomolivši se leže da se odmori. Tatarin videvši ga usnulog, odrubi mu glavu. Tako je Merkurije krvlju svojom zapečatio podvig.

Pogreben je u Sabornoj crkvi a Crkva ga je uvrstila u Svete (slavi se 24.novembra).

Godine 1398. u vreme napada Tamerlana na južne oblasti Rusije, Vitovt je blagoslovio s ikonom Smolenske Bogorodice svoju kćer Sofiju, suprugu Vasilija Dimitrijeviča pri njenom odlasku iz Smolenska u Moskvu, a ona ju je postavila u Blagoveštenski moskovski Sabor.

Godine 1456. za vreme vladavine velikog kneza Vasilija Vasiljeviča smolenski episkop Misail i mnogi ugledni građani koji su bili u pratnji poljskog kralja na putu za Moskvu, prišli su velikom knezu sa molbom da im se vrati Smolenska ikona. Veliki knez je posle dugog savetovanja sa sveštenstvom i bojarima rešio da više ne drži zaklonjenu Vladičicu sveta i uradivši kopiju za Blagoveštenski Sabor, otpustio je čudotvornu ikonu u Smolensk. Posle Liturgije i obavljenog molepstvija, Mitropolit sa svim sveštenstvom i krsnim hodom, uz pratnju velikog kneza i njegove porodice, vojske i mnoštva naroda sa suzama je ispratio ikonu Vladičice iz grada do manastira u predgrađu Moskve. Na tom mestu je 1524.g. za vreme velikog kneza Vasilija Ivanoviča osnovan Novodevički manastir u spomen oslobođenja Smolenska i prisajedinjenja Ruskoj državi. U tom manastiru su postavili kopiju ikone Smolenske Odigitrije i za 28. jul ustanovili praznovanje sa krsnim hodom u čast čudotvorne ikone i blagodarenje zbog oslobođenja Smolenska od Litvanaca.

Smolenski Arhiepiskop Varsanufije je 1666. g. po carskom ukazu odvezao u Moskvu dve smolenske čudotvorne ikone radi obnovljenja od patamnelih ikonopisa. Od tih ikona jedna stoji u smolenskom Uspenskom Saboru, a druga koja je naslikana 1602. g. postavljena je u Crkvu iznad Dnjeprovskih vrata; prvobitno se nalazila u dnjeprovskoj kuli gradskog zida Smolenska, ali je 1727. neki Dlotovski izmolio da na vratima o svom trošku, sagradi crkvu u slavu Rođenja Bogorodice, da bi u toj Crkvi bila postavljena ikona Odigitrija, pokroviteljica Smolenska. Posle dve godine Crkva je sagrađena. Sve vreme gradnje ktitor je postio, ispovedao se i u dan osvećenja prišao Svetim tajnama. Posle pričešća prišao je ikoni Odigitriji i sa suzama radosti i osećanjem blagodarnosti u duhovnom zanosu pao pred ikonu na kolena, prekrstio ruke krstoobrazno, priklonio glavu do zemlje – i skončao.

Godine 1802. umesto drvene bila je načinjena kamena crkva.

Godine 1808. po pričanju Episkopa Serafima starinski pozlaćeni okov i ubrus sa dragim kamenjem su prerađeni; okov je ukrašen raznim dragim kamenjem i biserima a ubrusu su dodate iste dragocenosti.

U velikom Napoleonovom pohodu 1812. g. pri povlačenju ruske vojske iz Smolenska, čudotvorna ikona je uzeta od artiljerijske čete Gluhovog puka; od tog vremena ostala je pri puku 3. pešadijske divizije A. P. Ermolova koji je u svim borbama protiv neprijatelja čuvao ikonu u svojim redovima. Dan pre Borodinske bitke ikonu su nosili po logoru, da bi molitvama ukrepila vojnike Hristove na veliki podvig. Posle izvojevane pobede nad neprijateljem pred njom su uznošene blagodarstvene molitve. Vojska je sa strahopoštovanjem u svojoj blizini gledala ikonu Bogorodice smatrajući je dragocenim zalogom pomoći od Svevišnjega. Kada je Svemogući blagoslovio oružje i ruski Smolensk bio očišćen od neprijatelja, čudotvorna Smolenska ikona Bogorodice je po volji vojnog načelnika kneza Kutuzova, vraćena u Smolensk, posle tri meseca odsustva i postavljena na pređašnje mesto. Sa ikonom su u Smolensk stigli i razni ukrasi i pokloni koji su joj darovani – 1800 rubalja, 5 kupa zlata i pud srebra (mera 16,38 kg.) otetog od neprijatelja.

Kako je dospela u Smolensk 5. novembra, od tog datuma je ustanovljeno da se jednom godišnje praznuje izgnanje neprijatelja iz Rusije uz pomoć i zastupništvo Presvete Bogorodice.

Crkva se moli pred smolenskom ikonom Božije Matere da nas izbavi od mnogih nevolja. U 16. veku kada je bio ustanovljen praznik u čast ikone kao i u 15 veku nadvile su se nad Rusijom mnoge nevolje od spoljašnjih neprijatelja, Tatara i Poljaka i od unutrašnjih nesuglasica i od Unije i od još mnogih drugih beda i napasti, posebno 1812. g.  Ko bi nas izbavio, ko bi nas sačuvao do sada slobodne, ako bi Ti prestala da se moliš, Vladičice, Zastupnice naša.

Crkva je praznuje 10. avgusta po novom, odnosno 28. jula po starom kalendaru.

Izobraženje

Na ikoni Bogomater je izobražena do pojasa, desna ruka joj je na grudima, levom drži Predvečnog Mladenca sa svitkom u levoj ruci, dok desnicom blagosilja.

Boja gornje odežde Bogomatere je tamnosmeđa, a donja tamnomodra a odežda Bogomladenca tamnozelena, sa pozlatom.

Daska na kojoj je ikona naslikana je vrlo teška i vremenom se tako izmenila da je teško zaključiti od kog je drveta. Impregnirana je kredom i presvučena platnom.

                                                                                   Elza Bibić

Literatura

Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda, Vizg, Beograd, 2002, str: 190, 191.