У част Славне Богородице и Приснодјеве Марије
Овај образ Преблагословене Дјеве Марије на Куликово поље су донели Донски козаци из града Сиротина, где је икона пребивала у Успењском сабору, као помоћ у бици, која је била прекретница за Русију (21.09/8.09).
Козаци су је принели Светом благоверном кнезу Димитрију, који ју је утврдио на дрво као барјак те је тако икона у свим ратовима остала при Руској војсци.
Кнез је потом икону Мајке Божије донео у Москву, имавши намеру да је постави у Успењски сабор московског Кремља, коју је након изградње Сабора доиста и пренео. У спомен чудесне победе над Татарима на обалама реке Дон, икона Приснодјеве је названа – Донска.
Према другој верзији, ова икона Мајке Божије је постављена од стране кнеза Димитрија Донског у Успењски сабор, али не у Москву, већ у селу Коломенско. Године 1558. пре похода на Казањ, цар Иван Васиљевич Грозни, заустављајући се у Коломенском, молио се дуго и усрдно пред овом иконом Мајке Божије за даровање победе Руском оружју. После освајања Казања, цар је наредио да се Донска икона Приснодјеве пренесе у Благовештенски сабор московског Кремља.
Године 1591. када је значајан део Руске армије на северу земље одговорио на напад Швеђана, кримски Татари под вођством кнеза Нурадина и његовог брата Мурат-Гираја напали су Русију и пришли Москви, заустављајући се на Врапчевим брдима. Не ослањајући се на људске снаге, Московљани положише наду на Господа и Његову Пречисту Мајку. Цар Теодор Јованович је наредио литију около Москве са Донском иконом Пресвете Богородице.
На ноћ уочи битке, образ је стављен у покретну војну Цркву посред војске, припремајући се за битку. Током ноћи, цар је тражио посредништво како би поразио непријатеље и Она му је обећела Своју помоћ. У одлучујућем тренутку битке, који је потрајао читав дан, руски војници су поразили Татаре.
Из захвалности Пресветој Богородици за милосрђе које је пројавила Донском иконом Мајке Божије, исте године, на том месту где је посред војске за време битке стајала Донска икона, основан је Донски манастир, у коме је постављена копија чудотворне иконе Мајке Божије; овај чудотворни образ се и даље налази у Донском манастиру.
А икона из Благовештенског сабора Кремља се налази у државној Третјаковској галерији. Једном годишње, уочи прославе Донске иконе Пресвете Дјеве Марије, образ из Третјаковске галерије се доноси у Донски манастир, где је доступна верницима на целивање.
Датум прослављења ове иконе је 1. септембар по новом, односно 19.август по старом календару.
Сматра се да је икону насликао генијални Теофан Грк.
Оригинала икона се све до данас налази у Третјаковској галерији.
Чуда
Пред иконом Благословене Дјеве Марије Донске, молимо се за избављење од страника и за очување Руске државе, за помоћ православној Руској војсци, у тешким данима за Русију.
Дакле, два догађаја због којих се празнује Донска икона Мајке Божије су већ поменута – Куликовска битка и поход Ивана Грозног на Казањски ханат.
Поред тих датума који се обележавају црквеним празновањем светиње, Донска икона је повезана са још многим важним догађајима руске историје. Тако је Донска икона учествовала и у походу Ивана Грозног на Полоцк 1563. године, а у периоду од XVII-XIX века икона је поштована као истинска заступница приликом напада иноверних и иноплемених непријатеља.
Још једна најезда кримских Татара на јужноруске земље (1646. године у време цара Алексеја Михаиловича) заустављено је заступништвом Донске иконе Мајке Божије.
Њено заступништво забележено је и приликом Чигиринских похода против Турака 1677–1678. године, као и приликом Кримског похода Кнеза Голицина 1687-1689. године.
Заузимањем Азова од стране Петра I (1696. године) Донска икона стиче вечну славу заштитнице јужних руских земаља.
Сачуван је огроман број и других историјских повести о Донској икони Мајке Божије од 16. века до данас, са многобројним похвалним речима, повестима, молитвама, описима чудеса и описима историјских догађаја, са њом повезаних..
Још пет копија Донске иконе Мајке Божије сматрају се чудотворним. То су иконе у Светотројичко-Сергијевској лаври, Донском манастиру у Москви, Успењском манастиру у Коломни, икона у храму у Стародубу и икона у скиту Св. Јована Претече у Молченско-Софронијевској пустињи.
Изображење
Иконографски овај тип Богородичине иконе припада типу Умиљеније (грч. Елеусе) где је Дјева допојасно приказана како у наручју носи Младенца док им се лица прожимају; ово прожимање указује на однос Творца и Његове творевине за коју је Он пострадао, ради искупљења греха. Сједињење небеског и земљаског, где Дјева представља савршени изданак рода људског.
Изглед Пресвете Богородице је препун туге јер зна да Њеном Сину предстоји тешка смрт. Одевена је у тамну одежду без икакавог украшавања, осим извезеног поруба по ивицама.
Особеност овог приказа су ножице Божанственог Младенца које су карактеристично постављене на леву Дјевину руку; док је одевен у златни хитон као Цар и Првосвештеник.
Дјевина десна рука придржава Богомладенца, савијено придржавајући наборе одежде Сина Свога. Овај мотив савијене десне руке којом стеже свилени огртач, преузет је из Византијске традиције, као и благосиљање десном руком и држање плавог свитка у левој руци Богомладенца. На рукаву огртача Приснодјеве златним грчким словима је исписан стих из Псалтира: “Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена” (Псалм 44:13). Очито је коришћење многих познатих мотива и византијске и новгородске иконографије, међутим Донска икона Мајке Божије представља самостално уметничко дело врхунског квалитета, са особеностима које је одвајају од поменутих школа иконописања. Поготово је уникално насликано лице Пречисте, на коме се уз брижан израз због будућег страдања Богомладенца, очитава несвакидашња унутрашња просветљеност Богомајке. Лице Пречисте на овој икони је уникално, па отуд и тврдње да је Донску икону осликао Рус из иконописачког круга Теофана Грка, или пак њега самог. То се поткрепљује чињеницом да су се у то време мајстори из Константинопоља строго придржавали форми класичних иконографских канона, а изражена емоционалност на лицу Пречисте на Донској икони заиста одскаче од класичних византијских форми.
Историјски оков. Икона је у XVII веку била смештена у величанствен златни оков са венцима од драгог 
камења украшеним смарагдима, сафирима и алмадинима. На излазним ивицама биле су угравиране сафирне минђушице, на златним тракама биле су угравиране многобројне иконе. На глаткој сребрној површини окова која је представљала својеврсну ризу Пречисте и Богомладенца, било је причвршћено 5 златних напрсних крстова са драгим камењем и бисерима и 13 панагија. У једној панагији налазио се делић Животворног Часног Крста Господњег а у другим крстовима и панагијама налазиле су се честице светих моштију. По количини честица моштију светитељских, оков Донске иконе Мајке Божије – није имао аналогију. У том окову била је смештена својеврсна иконографија која је изображавала Царске двери на иконостасу, а сама икона са ликом Богомајке је највероватније представљала Престо Господњи, јер је она у себе сместила Оваплоћено Слово.
На прелазу XVII у XVIII век Донска икона је извађена из тог окова ради сахране царице Наталије Алексејевне, а после је икона стављена у други рам.
Драго камење које је било стављено у историјски оков Донске иконе опљачкале су 1812. године дивље хорде уједињене под Наполеоном Бонапартом.
Сто година касније поново су дивље хорде, овај пут под руководством Лењина и Троцког, докрајчиле импозантни оков опљачкавши и сребрну ризу са окова Донске иконе Мајке Божије. До данас је од тог окова сачувано само неколико предмета, од којих је најзначајнија позлаћена напрсна дуборезна икона “Силазак у ад”, са драгим камењем с почетка XV века.
Интересантно је да је на оригиналној икони са њене друге стране изображен образ Успења Пресвете Богородице.
Молитве Благословеној Дјеви Марији пред Њеном иконом, Донском
Молитва прва
O, Најсветија Госпођо, Дјево Мајко Божија, наша добра и брза Посреднице! Појемо Ти са захвалношћу за Твоја дивна дела. Од давнина, пусти нас да појемо Томе незаменљивом посредништву за град Москву и за нашу земљу, која је увек чудесно манифестована Твојим Донским образом: одреди странаца су одвраћени, градови и села су неповређени сачувани, а људи ослобођени страха од умирања. Сузне оче су осушене, стењања верних су утишана, вараји су претворени у заједничко радовање. Буди нам, Најчистија Мајко Божија, утеха у жалости, обновљење надања, образ храбрости, извор милосрђа, даруј свакоме непољуљано стрпљење у тужним околностима. Подај свакоме по њиховим мољењима и потребама: младе васпитај, поучи омладину у честитости и страху Божијем, охраби обесхрабрене, и подржи остареле. Посети у болести и тузи, омекшај зла срца, ојачај братску љубав, испуни нас миром и љубављу. Примири благосрдна Мати, оне који ратују и оправдај оклеветеане. Истреби пороке, да греси наши не изађу пред Судијом свих, да нас не сустигне праведни гнев Божији. Са Твојим молитвама, са Твојим свемоћним покровом, заштити нас од инвазије непријатеља, од сиромаштва, уништења, пожара, мача и сваке беде. Полажемо наду да ћемо путем Твојих молитава примити од Свевишњега Бога опроштење грехова и утешење и измирење са Богом. Упути нас како би тражили Царство Небеско, како би на крају наших живота стали с десне стране Божијег Престола, O Свеопевана Дјево, која стојиш пред Светом Тројицом у вечној светлости. Подај нам да у лику ангела и светих, величамо Најчасније Име Твога Сина, са Његовим Беспочетним Оцем, и Најсветијим и Животворним Духом, у векове векова. Амин.
Молитва друга
Коме да завапим, Госпођо, коме да прибегнем у својим тугама, ако не Теби, Царице Небеска? Ко ће примити мој плач и моје уздисање, али Ти, Пречиста, ниси нада хришћана и уточиште нас грешних? Ко ће нас више заштитити у невољи? Услиши јадиковање моје, и приклони ми ухо Твоје, Госпођо Богородице моја, и не презри мене који тражим помоћ Твоју, и не одбаци мене грешног. Просветли и научи ме, Царице небеска, не одступи од мене, слуге Твога, Госпођо, за роптање моје, пробуди ме као Мајка и Заштитница. Поверавам се милосрдном покрову Твоме, да ме устројиш. Води мене грешног у миран и спокојан живот, да заплачем за грехе своје. Авај мени, коме ћу се обратити Теби, Надо и Уточиште грешника, у нади неисказане милости и благодати Твоје? Да ли да изговорим реч за своје преступе на величанство Твоје славе? О Госпођо, Царице небеса, Ти си моја мајка и нада, Ти си моја нада и уточиште, заштита, заступништво и помоћ. Краљице моја, Преблагословена и Најбржа Заступнице, покриј грехе моје заступништвом Твојим, заштити ме од непријатеља видљивих и невидљивих; Умекшај срца злих људи који устају против мене. Мати Господа Творца мога, Ти си корен девствености и неувенула боја чистоте. Богородице, помози онима који су слаби у плотским страстима и болеснима срцем: са Јединородним Сином Твојим и Богом нашим, и чудесним заступништвом Твојим да се оправдам, и да се избавим од сваке несреће и недаћа, свемогућим молитвама Твојим, Господњим и Свемогућим Богом. Радуј се, Благодатна, радуј се, Радуј се, Преблагословена, Господ је са Тобом.
Елза Бибић
превод с руског: О. Б.
Литература
www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-donskaya
http://sabornik.rs/donska-ikona-majke-bozje
Тихомир, С. Илијић: Велича душа моја Господа, Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ – Београд, 2022.г. стр: 221;
