Ikona Dostojno Jest

Čudotvorne ikone Majke Božije: Dostojno jest/ Agion Esti ( Milujuća )

Na Svetoj Gori Atonskoj, u Karejskom manastiru, koji je 335. godine osnovao Konstantin Veliki, nalazi se ova čudotvorna ikona u sabornom hramu manastira, u oltaru na gornjem mestu; posebno se poštuje zbog događaja koji su se povodom nje zbili.

Proslavlja se 24. juna po novom, odnosno 11. juna po starom kalendaru.

 Čuda

Jedan starac, sveštenik živeo je otšelnički sa svojim poslušnikom nedaleko od Kareje. Retko su ostavljali svoju keliju, osim usled preke potrebe. Desi se da starac ode da služi svenoćno bdenije uoči nedelje u Karejskoj crkvi. Njegov učenik ostade da čuva keliju dobivši naredbu od starca da službu vrši u keliji. Kada je nastupila noć, čuo je kucanje na vratima; otvorivši video je nepoznatog monaha, koga je ljubazno primio. U vreme savršavanja svenoćne službe, obojica su počeli molitveno pjenije. Kada je došlo vreme da se veliča Presveta Bogorodica, obojica su stali pred njenu ikonu i počeli pojati drevnu pesmu Svetog Kozme, episkopa majumskog: Čestnjejšuju heruvim i slavnjejšuju Serafim…  i ostalo do kraja… No prekrasni gost reče: Kod nas, tako ne veličaju Božiju Mater, mi pevamo prvo: Zaista je dostojno da blaženom zovemo Tebe Bogorodicu, uvek blaženu i neporočnu i Mater Boga našega i posle toj pesmi dodajemo : Česnija si od heruvima i slavnija od serafima… 

Mladi monah je zadobio umiljenje do suza, slušajući pevanje nepoznate mu pesme, i stade moliti gosta da mu je napiše, kako bi je naučio i na taj način veličao Bogorodicu. Kako u keliji nije bilo ni mastila ni hartije gost reče: Ovako ću ti napisati za uspomenu ovu pesmu, evo na ovom kamenu, a ti je nauči i sam je tako poj, i sve hrišćane nauči da bi tako proslavljali Presvetu Bogorodicu.

Kamen se kao vosak umekša pod rukom divnog gosta, i slova se duboko urezaše. Napisavši na kamenu tu pesmu, gost je predade poslušniku i reče za sebe da je Gavrilo i postade nevidljiv. Svu noć poslušnik je proveo u slavoslovlju pred ikonom Bogorodice, a već ujutru je pevao tu božanstvenu pesmu naizust. Starac ga je na povratku iz Kareje zatekao kako peva novu čudesnu pesmu. Poslušnik mu je pokazao kamenu ploču i rekao mu sve kako je bilo. Starac je objavio to saboru Svetogoraca i svi su jednim ustima i jednim srcem proslavili Gospoda i Mater Božiju, pevajući novu pesmu.

Iz tog razloga Crkva peva anđelsku pesmu Dostojno jest, a ikona pred kojom je Arhangel pevao dotičnu pesmu je prenesena u Karejsku crkvu. Ploča sa napisanom pesmom bila je poslana u Konstantinopolj, za vreme carovanja Vasilija i Konstantina, sinova Romana – mlađeg, patrijarha Svetog Nikolaja Hrizoverha (983-996). Kelija je i do danas poznata na Atosu pod imenom Dostojno jest.

U Petrogradu, u Galernoj luci, napravljen je u čast Bogorodice Dostojno jest veličanstveni petokupolni hram gde se nalazi kopija blagodatne ikone, poslane sa Atosa.

Pred ovom ikonom mole se pri duševnim i telesnim bolestima, za očuvanje braka, pri nesrećnim slučajevima za pomoć u muci i bedi.

 Tropar, glas 4

 Svi oci Atonske obitelji, sabiraju se, verno praznujući dan radujući se i svetlo usklikujući u veselju, Božijoj Materi od Angela preslavno pevajući. Tako i mi Bogorodicu, svi slavimo.

Drugi tropar, glas 2

Pritecimo, verni, s derznovenijem k milujućoj Carici Bogorodici i umilno zovimo k Njoj: Nizpošlji na nas milosti Tvoje bogato, grad ovaj izbavi od svake nevolje, mir daruj svetu za spasenje duša naših.

Elza Bibić

 Literatura

 Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda, VIZ, Beograd, 2002, str: 161,162;

Ooo Duhovnoe preobraženie: K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM – Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015, str: 32,33;