U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Car Teodosije Veliki (379-395) saznavši za čudesno spasenje svoga sina Arkadija od pogibije u morskim talasima, u znak zahvalnosti za to čudo, ne smo što je ukrasio i obogatio Vatopedski manastir, nego je i poklonio manastiru ikonu Majke Božije, napravljenu od mastike.
Ikona je bila nazvana Ktitorska, u sećanje na to da je car bio ktitor, dok u prevodu sa grčkog na srpski jezik, ktitor, označava i dobrotvora manastira.
Ta ikona je bila smeštena u sabornu Blagoveštensku crkvu, u gornji deo oltara, a sledeća okolnost je poslužila kao povod da se ikona nazove i Oltarnica.
U jednom od svojih silovitih naleta, (9-10. vek) Arapima iz Sirije pošlo je za rukom da zauzmu Krit i Siciliju i mnoštvo manjih ostrva. Neki od njih stigli su i do manastira Vatopeda na Svetoj Gori Atonskoj, u nameri da ga opustoše.
Njih je međutim izdaleka ugledao i preduhitrio vatopedski monah, oltarac, koji je uspeo da sakrije Časni krst i čudotvornu ikonu u bunar koji se nalazi ispod gornjeg mesta oltara. Postavivši pred ikonom upaljenu sveću, on je vešto pokrio bunar granjem i kamenjem, a zatim pobegao u šumu da se sakrije. No, varvari ga sustigoše i zarobiše, i zajedno sa ostalima odvedoše na Krit, opustošivši manastir i poharavši što su stigli od skupocenih crkvenih sasuda.
Preostala bratija, vrativši se iz metoha i videvši opusteli manastir, se veoma ražalostiše, ali ipak odlučiše da ostanu u njemu. Tako su živeli dok im se nisu pridružila tri brata, Atanasije, Nikolaj i Antonije od kojih je svaki doneo po 3.000 zlatnika i sa tim novcem manastir postepeno obnavljao, dok su oni ostali u njemu, primivši monaški postrig; ugodivši Gospodu svojim žitijem, u miru se upokojiše u njemu.
Mnogo godina kasnije car Nikifor, ktitor Velike lavre, poslao je veliku vojsku za oslobođenje Krita. Pobedivši Božjom pomoću, oni varvare posekoše, a utamničene hrišćane oslobodiše. Među oslobođenima našao se tada onaj vatopedski monah koji je ranije sakrio ovu svetu ikonu.
Vrativši se u manastir nakon 17 godina i ugledavši bratiju, on nije mogao da prepozna nijednog od njih. No, poklonivši se svima redom, on im ispriča kako je sakrio u oltarski bunar Časni krst i svetu ikonu Bogorodice Ktitorke. I doista, bratija otvori bunar i pronađoše sakrivene svetinje, koje su čudesno stajale uspravne na vodi, dok je sveća još uvek gorela. Tada su ikona i krst izvađeni odande i postavljeni na svoje pređašnje mesto.
Od tada se u znak sećanja na ovaj događaj svakog ponedeljka posle večernje službe služi molbeni kanon Bogorodici, a svakog sledećeg dana, dakle svakog utorka, Božanstvena liturgija u Sabornom hramu sa koljivom.
Ovaj redovni i neprestani praznični pomen očuvan iz naraštaja u naraštaj, u nizu od deset vekova, svedoči i potvrđuje istinitost ovog događaja, koji je ostao duboko urezan u tradiciju manastira Vatopeda.
A sveća koja je neugasivo gorela pred ikonom Majke Božije Ktitorke, do danas bez prestanka gori sa desne strane ove svete ikone, jer monasi stalno dodaju vosak, održavajući je na taj način iz pokolenja u pokolenje.
Pomenuti monah, jerođakon po činu, zadržao je svoje staro poslušanje oltarca. I poživevši još neko vreme, upokojio se u Gospodu.
Ova sveta ikona danas se nalazi u Sabornom hramu na gornjem tronu, a Časni krst po običaju iza svetog prestola. Za taj krst kažu da ga je načinio Ravnoapostolni Konstantin Veliki prema obrazu krsta viđenog na nebu, zbog čega se i zove krst cara Konstantina. A ikona presvete Bogorodice zove se po svom mestu i Oltarka.
Datum njenog proslavljenja je 3. 02. po novom, odnosno 21. 01. po starom kalendaru.
Čuda
Molitva pred ovim obrazom Majke Božije pomaže u ustrojenju porodičnog domaćinstva, u očuvanju porodičnog nasledstva, imovine pokretne i nepokretne.
Izobraženje
Ikona Ktitorka pripada tipu Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke) gde je Djeva prikazana dopojasno sa Bogomladencem u naručju, kako prstima desne ruke ukazuje na Njega, kao Put istiniti.
Ikona je u potpunosti obložena u zlatu, osim lica Majke i Mladenca. Neobično je da su im i ruke čak obložene zlatom.
Na glavi Joj se nalazi carska kruna, bogato ukrašena sa niskom bisera koji padaju preko Njenog čela. Čitava odežda Prisnodjeve je bogato ukrašena, dok drago kamenje na ramenima i glavi Njenoj, simbolizuje neporočnu devestvenost Bogomajke. Oreol oko Prečasne glave Njene filigranski je ukrašen i nešto drugačiji od onog na Mladencu. Oči su joj širom otvorene i uperene na posmatrača. Zbog starosti, likovi na ikoni su zatamnjeni.
Kod Mladenca vidimo zlatne odežde, kao što i priliči Caru i Prvosvešteniku; On desnom rukom arhijerejski blagosilja znakom IS/HS dok u levoj ruci pridržava svitak/Zakon, te tako blagosilja sve one koji idu putem savršenstva.
Po ivicama ikone ugravirano je žitije Prisnodjeve Marije, sa karakterističnim hrišćanskim simbolima, četvoricom jevanđelista izobraženim na svakoj ivici i redom apostola i svetitelja pri vrhu i dnu ikone.
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
Literatura
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemaljki život i Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ, Beograd, 2002, str: 124;
www.deva-maria.ru/:icona-bozhiei-materi-ktitorskaya
www.svetagora.info/manastir-vatoped/
