У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Назив ове чудотворне Богородичине иконе произилази из имена реке Мирож у Псковској области, где је установљен Спаски мушки манастир; управо ту се јавио образ Богоматере, давне 1156. године.
Касније је на икони изображен Свети благоверни кнез Довмонто, у крштењу Тимотеј (са десне стране Богомајке), док је са леве стране Приснодјеве изображена његова супруга, кнегиња Марија (у монаштву Марта), унука Св. благоверног кнеза Александра Невског.
Икона се прославила 1567. године у смутно време у области Пскова, за време цара Ивана IV Васиљевича – чудесним изливањем суза, за време епидемије; управо су из тог разлога принели Мирошку икону из Спаскога манастира, и многи житељи Пскова су после молитве пред овим светим образом – добили исцељење, а смртоносна епидемија је престала.
Године, 1922. Спаски манастир богоборци су затворили, а Мирошка икона Пресвете Дјеве је пресељена у обласни Уметничко, историјско-архитектонски музеј.
Данас је копија иконе враћена Светој обитељи Спаског манастира, у којој ужива велико поштовање.
За дутум прослављења иконе одређен је 7. октобар по новом, односно 24. септембар по старом календару. То је такође и дан када је освећен Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, 2013. године, у коме ова чудесна икона почива у трону, с десне стране храмовног олтара.
Чуда
Пред овом иконом Пресвете Дјеве молимо се у немоћи телесној и душевној, за избављење од свакога зла и од свакојаких епидемија.
Током Великог поста у навечерје празника Цвијети, у подгоричком Саборном храму, 8. априла 2023. године из левог Богородичиног ока Мирошка икона је промироточила сузама; ово чудо се поновило и током Страсне седмице и трајало је све до Васкрса, 16. априла 2023. године.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије благословио је да се сваког петка, након вечерње службе, служи Молебни канон, у част ове чудотворне иконе.
Иначе, ову икону Пресвете Богородице Мирошке, на дар Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици је приложио Његова светост Патријарх московски и све Русије г. Кирило, на дан освећења храма 7. октобра 2013. године, што је уједно и дан, када се ова света икона празнује.
Изображење
Оригинална Мирошка икона из Пскова иконографски припада типу Богородица Велика Панагија, што значи СвеСвета. Икона приказује Приснодјеву на тврдој подлози у целој фигури, у стојећем положају, са рукама подигнутим у молитвеном ставу;
Док је доња хаљина Њена у златној боји, горња је у загасито сивој; оно што примећујемо је древност иконе, имајући у виду да је стара око 1000 година; док је позадина иконе у топлој жуто-наранџастој боји, са једва приметним оштећењима.
На десној и левој страни Пречасне главе Приснодјеве налази се по један Архангел, док су у висини Њеног тела, у годинама које ће доћи, изображени, кнез Тимотеј и супруга му кнегиња Марија, у монаштву Марта. И управо, како и приличи њиховом положају, кнез и кнегиња су одевени у раскошне одежде, што говори о њиховом статусу – док су им руке пружене к Богомајци, од које траже молитвено заступништво.
Карактеристичо за овај иконографски приказ је да је Богомладенац приказан како лебди, у нивоу Мајчиних груди. Он није придржаван. Руке су Му такође, као код Богомајке, испружене у молитвеном ставу.
Видимо да је сва пажња преточена у молитвени вапај који чине пружајући руке Своје к Свевишњем.
Дотле је храмовна Богородичина икона Мирошка нешто друкчије приказана. Овде видимо како Богомајка стоји у целој фигури, у молитвеном ставу на орлецу, (као Владичица) испружених руку, док Јој Богомладенац бди на грудима, такође, непридржаван у молитвеном вапају.
Горња хаљина Приснодјеве је у карактеристичној тамно плавој боји извезеној златним порубом док је доња у нешто светлијој нијанси, такође плаве боје; Мафорион је истакнут, као симбол Њеног материнства и потпуне послушности вољи Божијој. Међутим, оно што привлачи пажњу, иако није приметно на први поглед, су наруквице на рукама Приснодјеве, које су извезене златним нитима, управо као код свештенослужитеља. Знамо да оне симболизују снагу коју Господ дарује онима који врше Свете тајне; међутим, наруквице подсећају и на оне везе којима су биле везане руке Христу, док је вођен Понтију Пилату.
Можемо извести неколико закључака, зашто Богомладенац није придржаван и која је симболика оваквог Његовог приказа. Оно што је сигурно, што можемо извести из оваквог приказа јесте да непредржавање од стране Богомајке, може значити и поверење у руке Њене, које су тако испружене симбол саслужења целе Цркве, њеном Небеском Предстојатељу.
На раменима и Пречасној глави Свете Дјеве стоји по једна извезена звезда, као симбол непорочне чистоте Њене.
На овом иконографском приказу немамо изображење Архангела нити ктитора и/или кнезова. Приказани су искључиво Богомајка и Младенац.
Икона је постављена у дрвени изрезбарени трон, који стоји на десној страни храмовног олтара.
Код ногу Свете Дјеве исписан је назив иконе на црквенословенском језику – Образ Пресвете Богородице Мирошке.
Само из Њеног левог ока до пречасних ногу Њених слива се једна суза, остављајући дугачак траг, који се и данас може приметити.
Неугасиво кандило стоји изнад Њене Свете главе, а од чудесног мироточења, оивичена је стубовима који са црвеним нитима, штите Светињу и траг од Светог мира, којим нас Је удостојила.
Молитва к Пресветој Богородици пред Њеном иконом Мирошком
О Пресвета Владичице Богородице, Небеснога Цара Мати, Богоизабрана Отроковице, очајних надање, болнима исцељење, сиротим предстојатељице, тужним утешење и радост, пониженим покровитељице и свима у невољама и бедама брза заступнице и помоћнице! Помози, о Мати Божија, и нама грешнима у тугама нашим, увесели радошћу срца људи Твојих, усмери к миру и тишини живот наш, и не дај нам да паднемо у очајање. Јер Ти јеси једина од свих Светих заступница наша, предстојатељница наша к Богу, Свеблагог Цара – Блага Мати. Тако и ми грешни, пред Твојим пречистим образом, с умиљењем приклањамо колена своја и побожно Те целивамо, молимо Ти се, Милосрдна Мати: не одбаци смирене молитве наше и покажи нам знамење милости Твоје; к Теби прибегавамо са надањем, јер нико од Тебе не одлази посрамљен, већ добија благодат и дар за који се молио, прослављајући Сина Твојега и Бога, и Тебе с Њим, у векове векова. Амин.
Тропар, глас 4
Као звезда пресветла засијала је на Руској земљи: икона часнога образа Твога, Богородице Дјево, из оба ока теку сузе Твоје, као река, и видевши то народ псковски, мужеви и жене са децом својом, плачући моле се образу Твоме, и овако говораху: о Пресвета Владичице Богородице, не заборави грешне слуге Твоје, моли се Христу Богу нашем да спасе нас.
Кондак, глас 7
Заступнице хришћана непостидна и Предстатељнице града нашега Пскова, не презри мољења нас, грешних, који видесмо на Твом часном образу сузе које теку из оба ока молимо Ти се приљежно, јер си Блага, и помажеш нама вернима који к Теби прибегавамо, услиши наша мољења, Богородице, и избави нас од напада злих, услиши молитву нашу оних који Ти се моле, Заступнице, Богородице, молитеље Твоје почуј нас; радуј се, Дјево,
Величање
Величам Те, Пресвета Дјево, Богоизабрана Отроковице, и поштујем образ Твој часни, којим си показала пречудно знамење.
Елза Бибић
превод с руског: О. Б.
Литература:
www.deva -maria.ru/ : icona-bogorodicy-mirozh
Тихомир С. Илијић: ,,Велича душа моја Гопода“- Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ, Београд, 2002. г. стр: 236;
www.deva -maria.ru/ icona-bogorodicy-mirozh
