U čst Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
O ovoj svetoj ikoni postoji sledeće pisano svedočanstvo u svetom opštežiću, svetogorskom manastiru, Konstamonitu.
U doba cara Konstantina Monomaha, desilo se sledeće čudo – crkvenjak manastira po imenu Agaton mnogo je tugovao jer je manastir u svemu oskudevao, naročito u blagoljepiju i osvetljenju svetog hrama. A bližilo se i vreme proslave prenosa moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, zaštitnika ovog manastira. Tako žalostan, Agaton se sa toplim suzama molio Bogorodici, pred ovom njenog svetom ikonom.
Moleći se sa pobožnošću skoro čitavu noć, starac se umorio i seo u stasidiju preko puta ikone, i odmah lak san umiri i uspokoji njegovo brigom ispunjeno biće.
Istog časa začuje iz svete ikone Majke Božje glas koji reče da se ne žalosti i ne uznemirava, jer se ona brine o poboljšanju i blagostanju čitave Svete Gore, i kao dokaz za rečeno i na utehu monasima, napuni se crkveni ćup uljem, a posude i skladišta raznim neophodnim dobrima.
Čuvši ove reči, Agaton se trže iz sna i čudeći se zbog ovog viđenja i sav ispunjen radošću i strahom istovremeno, ne mogaše da poveruje u ono što bejaše video i čuo. On smesta ode i doista pronađe crkveni ćup prepun jeleja, i uverivši se u ono viđenje, prenese bratiji ovo veliko čudo.
Tada nastojatelj manastira po imenu Ilarion (kasnije i prot Svete Gore, koji je bio i rođak cara Aleksija Komnina) i sva bratija, ispunjeni neiskazanom radošću i upalivši sva kandila i ukrasivši čitav hram kako doliči, proslaviše Vladičicu Bogorodicu, cele noći pojući i ispovedajući čudesa njena, slaveći ujedno i prvomučenika i arhiđakona Stefana.
Od tada se kandilo ne gasi pred ovom svetom ikonom Majke Božje, u znak blagodarnosti za satvoreno čudo. A crkvenjak po viđenju primi veliku shimu, dobivši ime Zaharije.
A čudesni ćup koji je Bogomajka ispunila uljem, zapremine četiristo litara, čuva se sve do danas, u manastirskom podrumu.
Za datum proslavljenja ikone određen je 9. januara po novom kalendaru, kada Sveta crkva proslavlja Prvomučenika arhiđakona Stefana, odnosno 27.decembra po starom kalendaru.
Čuda
Molitvom pred ovom ikonom, Majka Božija pomaže u svakodnevnim životnim potrebama onih koji Joj se obraćaju.
Izobraženje
Ova sveta ikona stoji na desnom zidu Sabornog hrama manastira Konstamonit.
Ikonografski pripada tipu Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke) za koje je karakteristično dopojasno prikazivanja Svete Djeve, Koja u naručju nosi Mladenca i prstima desne ruke ukazuje na Njega, kao Put istiniti.
Odevena je u odeždu jasno crvene boje, boje mučeništa, koja simbolizuje krv svih onih mučenika, Svetitelja i pravednika koji su prolili – radi vere u Sina i Boga Njenog. Njena odežda nema nikakvo drugo ukrašenje, osim izvezenih zvezda na ramenima i glavi – koje simbolizuju neporočnost i čistotu Njenog življenja. Jedva primetno je zlatnim koncem izvezen porub na Njenoj odeždi i maforionu.
Mladenac u zlatnom stiharu, rizi veselja i duhovne radosti, kao Car i Prvosveštenik, nosi u ruci svitak/Zakon, kojim blagosilja sve one koji idu putem savršenstva.
Prstima desne ruke, arhijerejskim znakom IS/HS blagosilja sve one koji se obraćaju i svu svoju nadu polažu na Njega i Onu koja Ga je rodila, jer zna da će Ona ispuniti svaku molbu njihovu.
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
Literatura
http://svetagora.info/manastiri/konstamonit/ Odazvana, od 6.12. 2022. g.
