Прије годину дана, у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, Скупштина Црне Горе је усвојила дискриминаторан и неуставан Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чиме су “у Скупштини Црне Горе умрли правда и право”, како је тада оцијенио наш духовни отац блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
Закон је усвојен гласовима владајуће коалиције (ДПС, СД, Либерална партија, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форца) и три посланика СДП, који су већ тада знали да се већинска Црна Гора противи том и таквом акту, који је, и прије него је ушао у скупштинску процедуру, продубио диобе у црногорском друштву.
Пред скупштинску расправу о овом закону, Митрополит Амфилохије је у личном обраћању посланицима изразио наду да ће у овом важном тренутку они имати одговорности пред Богом и грађанима Црне Горе, као и свеукупном домаћом и европском јавношћу: Да нећете подржати тај Предлог закона који грубо дискриминише Православну митрополију црногорско-приморску и друге епархије Српске патријаршије у Црној Гори, које је прије осам вијекова основао Свети Сава, први архиепископ српски. Понављамо Вам и у овом личном обраћању оно што смо већ јавно саопштили: овако формулисан Предлог закона не заслужује да буде разматран у Скупштини Црне Горе, те Вас позивамо да својим учешћем не дајете легитимитет расправи и гласању о овом Предлогу закона или да гласате против њега, ако ипак разум не преовлада, па дође до гласања о њему.
Прије гласања Скупштина је одбила три амандмана Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори, предложених као минимум минимума ради мира и братске слоге, а у циљу смиривања друштвених тензија и предупређивања тешких посљедице доношења таквог једног правног акта. Одбијањем ових амандмана, који су представљали часни излаз за све у овој нечасној работи, како су тада оцијенили из Митрополије црногорско-приморске, црногорски режим је у суштини одбио да се о својинско-правним односима расправља пред судовима ове земље у редовним поступцима, у складу са препорукама Венецијанске комисије:
На тај начин су јасно потврђене сумње наше Цркве да се овај закон, прије и изнад свега, доноси, не да би се обезбједила слобода вјере већ да би се приступило отимачини имовине Православне цркве и тиме започела реализација циља из програма владајуће партије, који је прокламовао предсједник те партије и предсједник Црне Горе – стварању/“обнови“ нове, државне, подобне и послушне режиму “аутокефалне Црногорске Православне Цркве“.
Сву одговорност за посљедице доношења оваквог закона сносе директно посланици који су гласали за његово усвајање, Влада Црне Горе, која га је предложила, и Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе, изазивајући, нарочито хапшењем опозиционих посланика и насиљем према окупљеним грађанима широм наше земље, нечувене диобе и мржњу и уводећи Црну Гору у ситуацију која никоме добра донијети не може.
Захваљујући овоме, православни вјерници у Црној Гори дочекују један од најтужнијих Божића у новијој историји.
Скупштинску расправу и доношење Закона о слободи вјероисповјести, којим се озакоњује отимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори, пратиле су велике тензије и протести широм земље, као и блокаде саобраћајница од стране незадовољних грађана и прекомјерна употреба полицијске силе над народом.
Тог 26. децембра у јутарњим часовима Митрополит Амфилохије, схватајући тренутак нарастајућих тензија, као и потребу тадашње власти да изазове сукобе, упутио је видео поруку својој пастви у којој такође позива све на мир, а друга Ђукановића да одустане од закона топуза:
Поново сам слободан да, овдје поред ћивота Светога Петра, и са његовог ћивота, позовем све Црногорце, све људе који живе у Црној Гори, без обзира каквој они идеологији, партији припадали, како се национално осјећали – да их позовем на мир, на братску слогу, на љубав, јер је то једино што је у овом тренутку потребно овдје свима нама. А у исто вријеме да позовем друга Ђукановића да одустане од закона топуза, од тог безакоња које би данас требало да се изгласава у Скупштини Црне Горе. Јер, треба да има у виду да је управо то разлог онога што се данас, противно моме благослову, догађа у Црној Гори. Он је главни узрочник тога што се данас догађа у Црној Гори. Он, са својом политиком и идеологијом титоистичко-бољшевичком, изазвао је праведни гњев народа.
Данас се доноси закон под блокадом читавог града, под насиљем у којем је ангажована сва полиција Црне Горе да би се под тим насиљем добио закон о слободи вјероисповијести.
Надам се у Бога да ће се отријезнити они који су на власти, а и сви други, да се будућност не гради на насиљу и на безакоњу. Будућност, не само Црне Горе, него будућност Европе и свијета се гради на вјечним законима правде Божје, истине Божје, љубави Божје. И зато је ово позив данас, и онима који су на власти и свима другима, да кренемо тим путем мира, путем братске љубави и слоге. Вријеме је послије толиких невоља и несрећа које су нас пратиле да кренемо тим Божјим путем, јер једино тако можемо нешто урадити као ово покољење. И да не изгубимо из вида – на првом мјесту нека зна друг Мило Ђукановић! – да коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом! То је оно што поручује Ловћенски Тајновидац, који је истим тим духом насиља и злочина, ено, ухапшен на Ловћену, и којим је срушена његова црква. Као што нам и сад припремају закон којим се отимају цркве
За то вријеме у Подгорици вјерни народ, свештенство и монаштво, предвођени владикама будимљанско-никшићким Јоаникијем и диоклијским Методијем, који су кренули из Саборног храма Ваксрсења у Манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду, служе молебан на мосту Блажа Јовановића, близу Скупштине Црне Горе, гдје их је зауставила полиција која је од раног јутра блокирала центар Подгорице и све прилазе Скупштини. На том мосту ће и дочекати изгласавање закона у ноћи између 26. и 27. децембра.
По одслуженом молебну пред полицијским кордоном владика Методије је прочитао саопштење Епископског савјета СПЦ у Црној Гори којим се вјерни народ позива на мир и братску слогу: Мир и братска слога су нам најпотребнији јер православним хришћанима, као ни било коме у Црној Гори, не приличи било какав облик насиља. Носиоци и узрочници насиља јесу садашњи властодршци у Црној Гори који изазивају праведни народни гњев, заборављајући свељудску Његошеву истину: Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
Обраћајући се сабранима на мосту Блажа Јовановића, који нису марили ни за хладноћу ни за невиђено полицијско присуство, владика Јоаникије је казао да је у Скупштину дошао наказни текст Предлога закона о слободи вјероисповјести који није у складу ни са Уставом, ни са међународним стандардима који регулишу вјерска права, те да овај скуп представља израз неслагања са тим законом којим с припрема удар на православље у Црној Гори. Он је истакао да скуп није ни политички ни страначки, већ народни гдје су свештеници и народ заједно и поручио: Наше је да устанемо против неправде, али не оружјем, нити било каквом силом, него само силом истине и правде, са позивом на братску љубав, разумјевање и слогу. Ми јесмо за закон, али не за овакав који је заправо закон о отимању црквене имовине.
У Подгорицу је поподне стигао и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и разговарао са Душком Марковићем, тадашњим предсједником Владе, и Зораном Пажином, тадашњим министром правде, како би им пренио захтјеве Цркве православне у Црној Гори и затражио одлагања расправе за послије Божића.
Након тога Високопреосвећени Митрополит се обратио сабраном вјерном народу на мосту Блажа Јовановића доносећи благослов Светога Петра Цетињског и његовог ћивота уз поруку да све пролази само Црква опстаје и остаје. Он је казао да се Црква залаже да закон о слободи вјероисповјести буде донијет сагласно Мишљењу Венецијанске комисије и кроз дијалог са Црквом и осталим вјерским заједницама: Тога истинског дијалога до сада није било, а онако како су неки дјелови Предлога закона о слободи вјероисповијести формулисани не доносе мир и спокојство у Црној Гори, него несрећу.
Током скупштинске расправе широм Црне Горе у знак протеста грађани блокирају путеве. Долази до интервенције полиције, привођења и процесуирања.
На мосту на Ђурђевића Тари полиција је брутално претукла групу вјерника и Епископа Методија који је након тога био на лијечењу на ВМА у Београду.
Прије изгласавања спорног закона долази до инцидента у скупштинској сали и комплетан посланички клуб Демократског фронта бива ухапшен и одведен у Центар безбједности у Подгорици.
Ујутро тог хладног и мрачног 27. децембра, одмах након што је Скупштина изгласала дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Православне цркве у Црној Гори, владика Јоникије поручује да ће се наша борба против зла и неправде наставити: Ми смо вечерас овдје били као на покајању, као на сахрани! Сахрањена је правда и сахрањен је правни поредак Црне Горе са овако усвојеним законом, са тако лоше сроченим законом, са злом намјером и са оваквим проблемима које је донио Црној Гори”
У свом обраћању народу на Блажовом мосту у Подгорици који је све вријеме скупштинског засједања молитвено протествовао недалеко од зграде парламента, владика се захвалио сабраном народу на подршци: Можемо рећи, нека су усвојили, тај закон је већ пропао, већ је мртво слово на папиру. Нека су они живи и здрави, али нигдје у свијету нема да се закон о слободи вјере усваја на овакав начин.
Ми ћемо се организовати. У свим крајевима, у свим градовима, и у свим селима, формираћемо одборе и братства за одбрану светиња. Не можемо допустити да светиње које су наши преци Богу посећивали да се оне скрнаве и да пану у руке безбожника. То неће бити!
Ми ћемо нашу борбу свакако против зла и неправде, а нарочито против скрнављења светиња, наставити, и ако се будемо борили као хришћани свакако и добити, а већ смо много добили. Ова наша борба нас је много оснажила, а они који су на овакав начин усвојили један закон, и то закон о слободи вјере, ја мислим да су већ сами себи рупу велику ископали. Како чинили тако им Бог дао. Амин!
Након тога свештенство и монаштво, вјерни народ, предвођени владиком Јоникијем су дошли у Храм Христовог Васкрсења, гдје су се помолили за нашу Цркву и сав народ, позивајући све на љубав, мир и слогу и потом се у миру разишли.
Патријарх српски Иринеј позива државне власти Црне Горе, посебно припаднике Министарства унутрашњих послова, да одмах престану са бруталним терором над Српском црквом, њеним свештенством и вјерним народом: Нељудско пребијање викарног Епископа диоклијског г. Методија, свештеникâ и српских православних верника, само зато што су Срби и што су православне вере, чин је незабележен у Европи од пада фашизма и престанка бољшевичког терора.
Након изгласавања Закона о слободи вјероисповијести и дешавања у земљи, службеник Центра безбједности Никшић Милоје Шћепановић након 30 година радног стажа даје отказ како би био слободан човјек и православни хришћанин: Нисам могао да интервенишем против својих комшија и пријатеља. Отишао сам у Центар за безбједност, захвалио се и напустио Министарство унутрашњих послова
Његов примјер у данима који су долазили следиће и други слободни и храбри вјерници.
Поводом изгласавања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је био уперен против светосавске Цркве, чиме је погребено право и правда у црногорском законодавном дому, Епископски савјет Епархија Српске православне цркве у Црној Гори наложио је да на свака два сата до Божића, на свим храмовима, звоне заупокојена звона, а послије вечерњих служби да се служи Молебан Пресветој Богородици, који се служи у невољама и искушењима која снађу Цркву Божију и њене вјерне.
Након одслуженог Молебна Пресветој Богородици у Цетињском манастиру, 27. децембра, отац Обрен Јовановић, секретар Митрополије и архијерејски намјесник цетињски, казао је да је Господ све што се дешава допустио ради наше добробити и спасења, да провјери нашу вјеру.
Ми се данас молимо прво за себе, да очистимо своју душу од туге којом смо се напунили ових дана. Али, уједно молимо се за све оне који нису имали уши да чују, очи да виде, који нису имали срце да отворе да приме ријеч брата својега, духовног оца својега, својих свештеника, свога народа. Ништа друго него да овај свети старац Митрополит од 82 године, иде улицама подгоричким и клечи пред неком дјецом знаном и незнаном, која су јуче држала неке апологије која немају везе са истином. Али Бог допушта у временима и такве ствари да се и они покажу какви су.
Небо не даје никоме власт да би трајала вјечно и да би некога малтретирао. Овај снијег духовни који је пао данас у Црној Гори, није пао да се ми следимо и да се наше срце уплаши, или да страдамо, него да свак покаже свој траг, ко је вјера и ко невјера. Зато нека Господ Бог прво нама да снаге да овај крст који треба да понесемо, достојанствено понесемо, да би показали и онима који немају ту љубав Христову чему и они треба да стреме.
Послије годину дана од доношења дискриминаторног закона од стране сада већ бившег режима, на дневном реду сједнице Скупштине Црне Горе, заказане за понедјељак, 28. децембар, требало би да се нађе Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. О њему ће гласати позиција, посланици побједничких коалиција које су дошле на власт на крилима народног ослобођења и незадовољства покренутог управо доношењем спорног Закона о слободи вјероиповјести, и данашња опозиција, која је у претходном сазиву изгласала то безакоње.
Митрополија црногорско-приморска, сјећајући се предбожићних дана из прошле године када је наш вјерујући народ високо уздигнуо барјак своје вјере за одбрану светиња, јуче је изразила велику благодарност свима који су на било који начин подржали Српску православну цркву у њеној оправданој борби против дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести и неправде којој је била изложена од стране бивше власти.
Весна Девић
