Гост васељенског радија Светигора био је историчар Дејан Ристић из Београда са којим смо говорили о лику и дјелу блаженопочившег патријарха Иринеја, његовом мјестом у низу од 56 поглавара Српске православне Цркве као и патријарховој улози у сагледавању савремене националне и црквене историје нашег народа.
У вишегодишњој сарадњи г. Дејана Ристића са Његовом светошћу посебно се издвајају пројекти потписивања протокола о сарадњи Народне библиотеке Србије и Српске православне цркве, стручна обрада личне библиотеке блаженопочившег патријарха Павла у Раковици и организовање изложбе на ту тему, затим укључивање цјелокупног фонда патријаршијске библиотеке у електронску базу националног књишког фонда, формирање библиотеке Матице српске-друштва чланова у Црној Гори, обнова библиотеке владичанског двора у Мостару и многи други.
Када су у питању лична сјећања на блаженопочившег патријарха Иринеја Дејан Ристић истиче:
„У личности патријарха имали смо пре свега искреног саговорника, особу која је препознавала значај идеја, сугестија, иницијатица и молби које су стизале из Народне библиотеке Србије и из министарства културе и информисања. Као историчар сам се трудио у тој сарадањи да акценат ставим на заштиту оног што представља наше културно, национално и историјско наслеђе и да „искористим“ наклоност патријарха Иринеја у препознавању очувања тог наслеђа а које ће се и наставити и у годинама које следе.“
Блаженопочивши патријарх је у себи објединио туробне деценије 20. вијека и двије деценије 21. стољећа храбро носећи крст свих искушења која су га задесила у његових 90 година овоземаљског живота:
„Он је својом аглиношћу и активношћу успео да стиже свуда где је било неопходно да бодри, подржава и опомиње и да на неки начин очува ту функцију поглавара Српске православне цркве која се огледа у томе да буде светило свога времена и народа, дакле да буде неко ко ће предводити, подржавати и на својим раменима носити то бреме дужности и одговорности које има један поглавар Српске православне цркве на чијем челу су се налазили бројни свети архиепископи, патријарси и појединци којима је и он Божијом Промислу прибројан 2010 године.“
Иако историја као егзактна друштвена наука има своје методе изучавања и давања суда о некој личности историчар Дејан Ристић наводи да ће историографија памтити патријарха Иринеја као достојног наследника трона светог Саве:
„Нема никакве дилеме да се ради о прворазредној историјској личности због историјског, духовног и сваког другог наслеђа које остаје иза патријарха Иринеја. Посебно се морају истаћи његови напори у очувању Косова и Метохије. Чинио је напоре да стално и изнова подсјећа на то да су Косово и Метохија интегрални дио Србије али не само у том државно-правном већ и у духовном, идентитетском, културолошком и историјском контексту.Он је имао лично искуство и доживљај које је делио са својим саплеменицима везано за Космет а то је да је фактички српска средњевјековна држава настала на територији данашњег Косова и Метохије и да оно представља духовно средиште нашег народа.“ истакао је на крају Дејан Ристић.
