Чак седам деценија Десанка Максимовић била је једна од најјчитанијих пјесникиња свих генерација на нашим просторима, најпревођенија и она уз чије су стихове стасавале генерације и училе о љубави, толеранцији, родољубљу – ријечи су којима је почела прича о великој пјесникињи Десанки Максимовић на синоћњој академији одржаној у Институту „Др Симо Милошевић“. Свечаности је претходило отварање изложбе фотографија и докумената из фундуса Задужбине ове пјесникиње у Београду, а програми су дио дводневне манифестације организоване у сусрет обиљежавању 125 година од њеног рођења, као и октобарских Дана општине Херцег Нови.
Стихови Десанке Максимовић су својеврсни „пасош“ са којим се пролази кроз вријеме и простор, а људе чини и младима и заљубљенима, сјетнима због свјесности неизбјежне животне пролазности, казала је предсједница СПКД Просвјета Оливера Доклестић.
– Оживјећемо њен дух, на кратко, овим књижевним омажом, а све нас вратити у вријеме њеног стварања и њеног боравка у Игалу. У наредној 2023. навршава се 125 година од рођења наше велике пјесникиње Десанке Максимовић и 30 година њеног упокојења. СПКД Просвјета ових октобарских дана, када иначе обиљежавамо датум рођења нашег књижевног великана нобеловца Ива Андрића, достојно његовом имену, славимо и његове књижевне пријатеље, који су живљењем или дјелом, као и он, везани за Херцег Нови. Овог октобра славимо Десанку Максимовић, пјесникињу нашег одрастања, љубави, радости, сјете, пролазности, почасну становницу Игала, која ту, у парку Института има свој споменик, рад вајара Николе Никше Косића. Наш је основни задатак организовање научног скупа њој у част, управо у Андрићевом дому, да би у идућој години објавили зборник радова са овогодишњег научног дружења и тако дајемо допринос сјећању на њу и њено славно име, казала је Доклестић.
Подсјетила је да није случајно мјесто одржавања академије у Институту „Др Симо Милошевић“ већ сасвом промишљено како би се окупили на мјесто које је било њено опоравилиште.
– То је било њено драго мјесто у које је долазила да поврати снагу и животност, али и да своју умјетничку душу одмори у љепоти амбијента и уз људе који су даноноћно били са њом у том њеном позном животном добу. Уједно, сјећањем на Десанку Максимовић и на Ива Андрића, СПКД Просвјета, подсјећа и на својих 20 година постојања у Херцег Новом, које је за свој образовни и културни пут изабрало оживљавање сјећања на књижевнике који су рођењем, животом или повременим боравком, дали књижевни и умјетнички печат нашем граду. Уз Десанку треба да споменемо име Велизара Бошковића, професора и књижевника, Десанкиног личног пријатеља, одличног познавоца њеног стваралачног опуса. Овдје у Новоме, попут пчела која слећу на цвијеће, знаменити писци у љепоти природног амбијента сакупљају полен своје умјетности, добијају надахнућа, која потом, врцају и претачу у мед своја умјетничка дјела, казала је Доклестић.
Нема бољег мјеста у којем треба поново говорити о Десанки Максимовић од Игала и Херцег Новог у који је долазила чак 14 пута, казала је на почетку бесједе проф. др Светлана Шеатовић, управница Задужбине Десанке Максимовић у Београду. Говорећи о стваралаштву велике пјесникиње, Шеатовић је истакла да су мисао о пролазности човјека и трајности унутрашњег храма емоционално и мисаоно језгро пјесникиње из којег се развијају пјесме о љубави, смрти, вјеровањима, историји, судбини човјека на Балкану, природи…
– Пјесникиња са преко 70 књига од чега је преко 50 збирки пјесама и још бар 20 избора, истински је феномен наше културе и књижевности. Јавила се у српској књижевности упоредо са авангардистима, у периоду оштрих књишких обрачуна и полемика. На пјесничку позорницу иступила је лириком која није била радикално другачија у односу на претходнике, али је слиједила импулс сопствене пјесничке природе. Зато је бивала, од тада па све до својих позних пјесничких збирки, често смјештена на размеђи традиционалног и модерног поетичког обрасца… Рецепција њеног пјесништва такође је феномен српске књижевности 20. вијека. Била је готово 70 година једна од најчитанијих пјесникиња у свим генерацијама, без обзира на модерност и актуелност. Препознавање њене модерности долази деценијама касније, истакла је проф. др Шеатовић.
Како је између осталог казала проф. др Шеатовић, Десанка Максимовић није довољно проучена.
– Иза ње је несумњиво остала огромна рукописна грађа која се налази у власништву Задужбине Десанке Максимовић, као и њене преписке и различите верзије пјесама. Она је наша најпознатија и најпревођенија пјесникиња којој вријеме није ништа одузело. Напротив, она је жива у научним и најширим читалачким круговима као нека врста тихог и ненаметивог пјесничког облика. Док је у првим збиркама много ближа модернистима и слободном стиху, а потом социјалној литератури тридесетих, Десанка Максимовић је у послијератном периоду усмјерена на дјечију поезију и родољубиво пјесништво, а од средине шездесетих прилази струји која се враћа нашим корјенима. Међутим, њени поетички поступци потпуно су другачији од њених тадашњих савременика. Она урања у традицију са чврстим ослонцем у модерном језику и изразу. Можда је баш зато што није најзначајније одражавала жарове старе књижевности она била и популарнија у најширим читалачким круговима, казала је проф. др Шеатовић.
Разумјели су је на свим језицима свијета, а у ранијим тумачењима, често је била поређена и са Бранком Радичевићем.
– Истраживање Владимира Јовановића је показало да више од 175 њених пјесама изведено уз музичку пратњу, док су 43 музичка ствараоца компоновала за текстове или дијелове текстова Десанке Максимовић. Укупно 117 пјесама је музички обрађено до 2001. године. Занимљиво је да су највише пажње привукле пјесме из њених првих збирки из 1924. и 1932, године. Треба ли више доказа о лирској суптилности, аутентичности и лирском гласу Десанке Максимовић? Ако је лирика своје прве кораке правила уз музичке тактове, онда је овај мали дискурс у музику показао да је Десанка Максимовић исконски лиричар претходног вијека који је имао потпуно свој ток у који су се уливале ријеке и ријечице различитих праваца, казала је проф. др Шеатовић.
На стихове њене пјесме „Озон завичаја“ музику је компоновао Дејан Деспић, а синоћ на академији извела проф. клавира Данијела Сеферовић. Уз њу, наступила је и професорица клавира Анита Злоковић, стихове је читао глумац Данило Бабовић као и ученик петог разреда ОШ Дашо Павичић и љубитељ поезије Десанке Максимовић Лука Радонић који је говорио пјесму Таласање мора.
Уз љубитеље поезије и прозе Десанке Максимовић, академији је присуствовао и конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић, посланица и одборница Тамара Вујовић и секретар Скупштине Дејан Радонић.
Програми у част Десанке Максимовић биће настављени данас када ће у Кући нобеловца Ива Андрића бити одржан научни скуп на тему „Десанка Максимовић, завјештање срца, између земље, неба и мора“. Учествоваће чланови Задужбине Десанке Максимовић, професори доктори наука књижевности: Светлана Шеатовић, Зорана Опачић, Ђорђе Деспић, Јован Делић, Милош Ковачевић, Бошко Сувајџић, Бојан Ђорђевић, Александар Јерков, Славко Петаковић, Синиша Јелушић, Александар Милановић, Горан Радоњић, Марија Терзић, затим професори књижевности и пјесници из Црне Горе и окружења, којима је задатак да ослушну садашња књижевна и језичка билâ у Црној Гори и мјесто наше пјесникиње: Слободан Чуровић, Горчин Слађан Богојевић, Тамара Комар, Маре Вујиновић и Здравка Бабић. Почетак научног скупа је у 9:30.
Организатори програма су Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Херцег Нови у сарадњи са Задужбином Десанке Максимовић у Београду, а уз подршку Општине Херцег Нови, Секретаријата за културу и образовање, Министарства спољних послова Републике Србије, Управе за дијаспору и Србе у региону, као и пријатеља манифестације.
Извор: РТХН
