На 28 недељу по Духовдану када наша Света Црква прославља Свету Великомученицу Варвару и Светог Јована Дамаскина, – служена је Света Литургија у подгоричком храму.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин старешина Цркве уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су полазници Школе појања Свети Ђорђе, под руководством протојереја Јована Радовића.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин:
,,Приближавајући се празнику Христовога Рођења, – слушамо причу коју доноси Св. Апостол и Јеванђелист Лука.
Чули смо да је неки човјек зготовио велику вечеру и позвао на њу, многе. Ову причу можемо протумачити тако што ћемо се осврнути на историју нашега спасења, још од Старога Завјета.
Ви знате да је Господ изабрао један народ, да се кроз њих одвија Божији план, – оно што је Господ предвидео, да би нас спасио и привео себи. И управо је тај народ чувао ријеч Божију и залог спасења, све до момента и дана, док није дошао Спаситељ, Месија.
Ова прича говори о томе, када је дошао Син Божији, да је исти тај народ био позван да иде за Господом; међутим, они Га нијесу препознали, нијесу се одазвали на ту вечеру – а онда је Бог позвао све друге људе, овога свијета; сви људи су позвани у Царство Божије. Исус је Спаситељ свих народа, свих оних који се одазивају на ту гозбу, коју Господ припрема свима онима коју вјерују у Њега и у Његовога Сина Јединороднога.
Међутим, ову причу можемо применити на свакога од нас – зар ова Света служба није преизобилна вечера, на којој нас Домаћин дома овога позива да у њој учествујемо и радује се нашем одазиву.
Зар као и у овој јеванђелској причи – многи јутрос из овога града се нијесу изговорили, као да сво благо и сва добра која имамо нису од Бога.
Сам наш живот је дар Божији; али ми се често на тај позив Божији оглушимо или се спорадично одазивамо, понекад. А Господ нас непрекидно позива на ову трпезу на којој нас храни најважнијом храном коју човјек може да прими,- Светим причешћем, благодаћу и Милошћу Својом.
Код нас не би требало да има изговора да не дођемо на службу Божију, – јер то је важније од сваког земаљског посла, јер је овде у питању Дар Живота, храна вјечнога Живота – коју поставља Господ на Светој трпези.
Ова јеванђелска прича и пост који постимо нас опомиње – да смо увек спремни да се одазовемо на позив нашега Домаћина и Сина Његовога; да ништа не претпоставимо томе позиву.
Свакога дана хришћанин треба да осјећа да пред Богом живи и дише и да ће дати одговор за свој живот.
Пример тога су нам Светитељи које данас славимо – Светог Јована Дамаскина (који нам је оставио химне које пјевамо у нашој Цркви, одазвавши се позиву Божијем, створивши тако најсавршенију поезију која постоји у свијету), као и Свету Великомученицу Варвару која је примјер сведочења вјере – животом својим – који је положила на олтар Љубави Христове.
Данас је такође празник наше дјеце, – Дјетињци, нека Господ и њих укријепи како би узрасли у добре и благословене људе. !“ – поручио је прота Шљиванчанин у подгоричком храму.
Потом су сви они који су се припремали приступили Светој Чаши у светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском Дому уз пригодно послужење. Том приликом полазници Школе веронауке Свети Ђорђе, након одржаног часа – извели су кратак програм извођењем рецитација, које је припремила њихова вероучитељица Надица Радовић.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
