Деветнаеста воштаница оцу Јустину (Тасићу); Отац Макарије: „Отац Јустин нас је приводио Богу на благодатан начин; Отац Рајко Раич: Отац Јустин нам је насликао Рај
Архимандрит Јустин (Тасић) Игуман манастира Савина у Херцег Новом упокојио се у Господу на празник Светих четрнаест хиљада младенаца Витлејемских, 11. јануара 2005. године
Сјећања на свог духовног оца, Савинског игумана Јустина, са нама је подијелио његов наследник, садашњи игуман манастира Савина јеромонах Макарије.
„Отац Јустин је био човјек чистог срца који никад није роптао нити дозвољавао да га савлада туга. Око себе је ширио радост и покривао све око себе својом љубављу, „сакривајући“ нас у оној благодати којом је зрачио. Био је пун ведрине што је одлика људи који у себи носе Христа.
Отац Јустин је био прави духовник. Носећи у себи тај духовнички дар, отац нам је, на сликовит начин, освјетљавао наше духовне проблеме које би, потом, заједно рјешавали. Живот поред оца Јустин је мој темељ, да свој крст, уз Божију помоћ, молитвама оца Јустина, изнесем до краја.
„Да би неко био отац, душо, мора неко други да буде син”- сјећа се ријечи свог духовног оца јеромонах Макарије Савински.
Отац Рајко Раич: Отац Јустин нам је насликао Рај
То је наш духовни отац који је читавог живота у себи носио рај и ко се додирнуо са њим доживео је рај и доживео је истинског и правог Христа какав је наш Бог. И ето, Бог га је у овим празничним данима и призвао прије осамнаест година
И баш када отац Макарије и ја причамо о старцу, кажемо: „Боже драги, он је нама нацртао и насликао Христа, какав је Христос и какав је Рај и ми живећи уз њега тамо у Савини, боравећи са њим, осетили смо укус Христа и Раја”, – каже за Радио „Светигору” свештеник Рајко Раич, парох у Заклопачи, у Београду, присјећајући се лика блажене успомене архимандрита Јустина (Тасића) игумана манастира Савине, коме се данас навршило деветнаест година од упокојења.
Наводи да га је на прво ходочашће манстиру Савини и у посјету оцу Јустину одвео један необичан догађај и фотографија манастира на црквеном календару, а да ће му касније кроз живот ова светиња, а касније и гроб оца Јустина бити умногоме мјесто радости, духовног укрепљења и дивних благослова.
Сјећање на свог духовног оца завршава закључком да је утицај великих духовних отаца, какве смо имали у претходних 40-50 година у нашој Српској цркви, попут Макарија дечанског, Јулијана студеничког, Јустина савинског, Тадеја витовничког и многих других, знаних и незнаних, заслужан за велике благослове и напредак наше Цркве у новијем времену.
