У 17. недјељу по Духовима, 17. октобра, на празник Св. Стефана и Јелене Штиљановић, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, уз саслужење ђакона Александра Лекића, служио је Свету литургију у Цркви Светог архангела Михаила на Белависти у Херцег Новом.
На Литругији је појао хор Светог Саве из Херцег Новог.
Након прочитаног јеванђељског зачала о жени Хананејки, сабранима се обратио ђакон Александар Лекић који је истакао да данашње Јеванђеље доноси двије важне ствари: учи нас истинама о Божијем откривењу у историји и великој вјери која нам је свима потребна.
“Када читамо ову причу некако се збунимо тешким ријечима Господа Исуса. На њену молбу, Он јој најприје не одговара ништа! Затим, исти онај Господ, који је Спаситељ свих људи, каже да је послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. И, на крају: није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима”, подсјетио је ђакон и појаснио да овај одломак Јеванђеља, као и друге дјелове Новог завјета, не можемо разумјети без познавања Старог завјета: “Бог воли цио свијет и све људе и све народе, али је у историји изабрао једног човјека, Аврама, и његово потомство, јеврејски народ, да буду носиоци Божије истине и свјетлост. Они су добили откривење, Закон Божији, пророке. Зато се и називају дјецом Божијом и њима је дат хљеб благодати и истине. Зато Господ каже да је његово тренутно послање усмјерено само њима и, на једном другом мјесту, да спасење долази од Израиља”.
Тумачећи даље јеванђељску причу о жени Хананејки, ђакон Лекић објашњава да с друге стране, поступак Христов можемо разумјети само ако знамо ко су били Хананејци и какав је њихов однос био са јеврејским народом у ком се родио Исус. Наиме, Хананејци су представљали велики проблем за Божији народ јер, како читамо у Старом завјету, Јевреји су преузимали, као што и ми данас често радимо гледајући Запад, начин живота тадашњих Хананаца који су били цивилизацијски напреднији, али вјеровали у разна божанства – плодности, воде, сунца итд.
“Њихови закони штитили су велике који могу угњетавати, а Божији закон је штитио мале и обесправљене. Јевреји су се утапали у тај свијет и отпадали често од Бога за шта их је стизала казна. Због свега тога, Господ прави отклон од Хананејке, желећи да покаже како је живот незнабожаца прљавштина и тама (пас је био асоцијација за нечисто)”, бесједио је ђакон о. Александар.
Додавши да је Господ хтио и преко ових тешких ријечи да покаже велику вјеру једне незнабошкиње и да се Царство Божије отвара и за њих, ђакон је нагласио да овдје видимо да незнабошци пројављују узвишену вјеру и, на тај начин, посрамљују Божије изабранике, Израиљце, који су често заборављали да Божију ријеч која им је дата, нису смјели да само задрже за себе, него да преко њих дође живот свима. Вјера ове намучене жене, Хананејке, њено стрпљење, смирење и упорност, како је казао, треба и нама да буде подстицај и примјер.
Подсјетивши на ријечи: Божије Царство на силу се узима и подвижници га задобијају, ђакон је указао на то да смо често малодушни, да лако одустајемо те да желимо све одмах, а да бисмо испливали у дубину чисте вјере из наших плићака маловјерја, најбоље нам помажу житија наше вјечне сабраће, Светитеља, од којих данас помињемо Светог Јеротеја, Преподобног Амона, Павла Препростог, Стефана и Јелену Штиљановић и друге.
“Потребно нам је, како каже данашњи Апостол, да се одвојимо од средине невјерника, не тијелом него духом, да се одвојимо од овога свијета који у злу лежи. Не заборавимо никад, браћо и сестре, да смо ми храмови Бога живога, да смо купљени скупо – самом крвљу Спаситеља, да смо примили Духа Светога којим Бога зовемо Оцем, Родитељем и постајемо његова дјеца”, поручио је ђакон Александар Лекић на крају свог пастирског слова изговореног у у Цркви Светог архангела Михаила на Белависти.
В. Д.
