Дјечији сабор је познат по низу активности међу којима свако дијете бира ону која највише одговара његовом сензибилитету, било то неко спортско надметање, нека од умјетничких радионица, или слично. Јучерашњи, XXI Сабор, понудио је посјетиоцима највећи избор радионица и активности до сада, од којих су неке имале и своју премијеру.
Посебна пажња била је усмјерена на радионице-првјенце које су дале предивни заједнички плод и показале како је све могуће за кратко вријеме кад удружимо и умножавамо таланте које нам је Бог дао. Ријеч је о пјесничкој, преводилачкој и музичкој радионици. Пјесникиња Милица Бакрач је координисала стварање заједничке пјесме младих стихотвораца, под називом ”Ђедова добродошлица”, те су преводиоци ступили на тежак задатак, који су савладали уз помоћ професора језика: Бојане Оташевић, Сање Гачевић, Марије Живковић и Андрее Чађеновић. Младе композиторе је предводио отац Бранко Тапушковић, који је уз сјајну Музичку пратњу Матије Тапушковића и Петра Балабана, омогућио диригентици хора са Златице, Биљани Тапушковић да свој хор припреми за извођење новонастале пјесме. ”Од почетка писања стихова до овог извођења испред Храма прошло је мало више од сат времена. Песму смо пробали три пута и били спремни за извођење”, рекла је диригентица Биљана, што указује на благословено дјело полазника ових радионица.
ЂЕДОВА ДОБРОДОШЛИЦА
Кад год би код Ђеда дошли
Он би руке раширио
Свако дијете и човјека
У загрљај свој примио
Добро дошли благо мени
Добро дошли мени амо
Да се скупа поиграмо
И заједно запјевамо
Ђедо мили, пуно хвала
Ријеч је твоја снагу дала
Да са вјером ко од злата
Свак припази сестру, брата
Добро дошли благо мени
Добро дошли мени амо
Да се скупа мирбожамо
И заједно поправљамо
Аманет си оставио
Радосни смо на тој стази
Народ весео и чио
Путевима твојим гази.
Добро дошли благо мени
Добро дошли мени амо
Да се скупа мирбожамо
И капелу обнављамо.
Још једна нова радионица која је побрала симпатије на овом Сабору је радионица прве помоћи, под менторством доктора Милана Попиводе и др Милована Калезића, који су са стрпљењем и љубављу преносили дјеци знања о пружању прве помоћи и знања из области медицине.
Млади фотографи су имали задатак да својим оштрим оком ”хватају” најживописније тренутке Сабора те да шаљу младим дизајнерима по двије фотографије. Николај Орландић из Бара је предводио дизајнерску радионицу у оквиру које су учесници одабрали три побједничке фотографије и направили Споменар 21. Дјечијег сабора.
Побједници фото-конкурса су Василиса Симовић из школе вјеронауке при цркви Светог Спаса на Топлој, Даница Војновић из школе вјеронауке Ђеновићи и Ђорђе Катанић из јеленачко-подострошке школе вјеронауке.
Традиционално, као и на претходним Дјечијим саборима, ликовну радионицу је предводила мати Ангелина, игуманија манастира Дуљево, уз помоћ професора ликовне културе Жарка Главатовића и Александра Радевића. Између много прелијепих радова, издвојио се рад Викторије Божић из Спужа, у категорији 5-7 година; Тадије Касалице из Подгорице у категорији 8-10, Валентине Перовић са Цетиња у категорији 11-13 и Теодоре Бајић из Херцег Новог у категорији 14-15 година.
Креативни тим барске вјеронауке је такође водио једну интересантну и јако посјећену радионицу, на челу са Радмилом Миљанић, која је из сваког дјетета извукла најбољи умјетнички израз.
Једна од најпосјећенијих радионица била је радионица преживљавања у природи и на мору, у брзом начину живота и све мањој могућности да деца вријеме проводе на отвореном, Центар за активности на отвореном – Outdoor Center је малишанима приредио незаборавно искуство промоцијом његовања традиционалних вјештина. Координатор ове радионице је био снивач овог Центра, Алекса Марић, уз асистенцију оца Петра Петровића, пароха тиватског.
Игре без граница су и ове године покупиле велике симпатије, уз беспрекорну координацију вјероучитељице Ане Ненадић и под вођством професора физичког васпитања Ивана Станишића, Ђином Брајовић и Богданом Брајовићем.
Прво мјесто у играма без граница је припало екипи из Даниловграда, друго екипи школе вјеронауке из саборног храма у Подгорици, а треће мјесто дијеле тимови из Рисна и полазници вјеронауке у манастиру Дајбабе.
Такмичење у стоном тенису предводио је Миодраг Раковић, а прво мјесто је освојио Богдан Мартиновић из Бара, а друго мјесто је припало Урошу Ајковићу из Голубоваца.
Мајстор и учитељ шаха, Милош Печурица из Бара, водио је надметање у овом племенитом спорту, а прво мјесто припало је Алексеју Орландићу из бара, друго мјесто Милану Вукчевићу из Подгорице, треће мјесто Теодора Вукчевић, такође из подгорице, док је четврто мјесто припало Мараш Марији-Мии из Подгорице.
Младе фудбалере је надгледао и турнир пратио Радован Канкараш, а у овој, већини дјечака омиљеној игри, прво мјесто у категорији од 3. до 6. разреда је припало тиму школе вјеронауке при саборном храму Светог Јована Владимира из Бара, док је друго мјесто припало такође домаћем тиму, вјеронауци из Старог Бара. У категорији од 7. до 9. разреда, прво мјесто је припало тиму из Сутомора, а друго мјесто тиму из подгорице, вјеронаука при саборном храму Христовог Васкрсења.
Што се тиче дисциплине баскет 3х3, Славко Клисић из Бара који је координисао овим такмичењем, објавио је да је у категорији од 3. до 6. разреда прво мјесто освојио први тим из Улциња, док је друго мјесто припало тиму из Зеленике, а треће мјесто другом тиму из Улциња, док су у категорији старијих разреда прво мјесто освојила је екипа из Матагужа, док је другопласирана екипа из Даниловграда, а треће мјесто припало је екипи из подгоричког Саборног храма.
Круна такмичења XXI Дјечијег сабора је било традиционално такмичење Квиз знања, које је било веома посјећено и испраћено, иако је на дневном реду на самом крају Сабора. Од 14 пријављених екипа, у неизвјесној борби, после четврте игре су у други круг такмичења прошли тиови вјеронаука из Улциња, Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару и из Зете, након чега су се као финалисти издвојили тимови саборног храма у Подгорици и Саборног храма у Бару, када је након напете и сјајне игре, прво мјесто отишло у руке домаћина, екипи Саборног храма светог Јована Владимира. Велики допринос реализацији овог такмичења дао је стручни жири у саставу: отац Синиша Смиљић, отац Никола Радовић и отац Александар Лекић, као и Душан Томић, који је омогућио приказ квиза на видеобиму, као и бројна публика која је свим срцем навијала за своје другаре.
