Све ћемо наше цркве позлатити ако позлатимо наше међуљудске односе, јер човјек је добио највећи дар од Бога који се зове слобода. А слободе нема без достојанства, достојанства нема без интеграције у заједницу, а без тога нема напретка, рекао је епископ Методије.
Дружењем донатора, уз културно-забани програм и весели трпезу љубави, у етно-селу Ивана Спалевића у мјесту Лази настављена је акција обезбјеђивања средства за санацију цркве у Шекулару посвећене Светом Јовану. Мјештани Шекулара и њихови пријатељи, уз значајна издвајања домаћина, прикупили су преко осам хиљада еура, а средства ће бити употријебљена за замјену столарије, санацију кровне конструкције и краста на цркви, као и за завршетак изградње црквено-народног дома који се налази у непосредној близини цркве. Скуп је благословио епископ будимљанско-никшићки Методије, који је истакао да га посебно радује што је видио да се црква у Шекулару обнавља захваљујући слози мјештана.
– Слога кућу гради, то је давно народ рекао. Џаба нам све обнове старих светиња и изградња нових храмова и манастира ако се међусобно не слажемо и не држимо као људи и као браћа и ако не подржавамо једни друге. Онај коме је Бог дао мало више треба да помогне онима који су у оскудици, а онај који је у оскудици даће му Бог да на свој начин узврати ономе који му је помогао. Мени је најмилије што сам овдје видио да се ви слажете, помажете и имате заједнички циљ. Наше није само да обновимо храм, већ да обновимо и наше међуљудске односе. Да се измире они који не говоре, јер је битно да се овако у слози сабирамо – нагласио је епископ Методије.
Он је истакао да ће све цркве засијати златом ако се успоставе добри међуљудски односи.
– Све ћемо наше цркве позлатити ако позлатимо наше међуљудске односе, јер човјек је добио највећи дар од Бога који се зове слобода. А слободе нема без достојанства, а достојанства нема без интеграције у заједницу, а без тога нема напретка. Сва ћемо наша материјална достигнућа, одликовања, знања и звања оставити једнога дана овдје на земљи, а са собом ћемо однијети само своја дјела, односно оно какве смо односе имали једни према другима. Не можемо вољети Бога ако не волимо ближњега свога – казао је епископ Методије, који је посебно захвалио домаћину на топлом дочеку.
–Овдје је вечерас, иземеђу осталог, уз струне гусала одјекивала пјесма: „Нек се памти ово вече/Шекуларом гусле јече“. То је пјесма која се овдје вјековима пјевала и потврђивала трајање поносних горштака на својим вјековним огњиштима. Та пјесма поново враћа наду да ће се живот на овим просторима одржавати, да ћемо се пред нашим храмом, који обнављамо, молити Богу за боље сјутра и да ће се Шекуларци, попут нашег вечерашњег домаћина, враћати свом завичају – нагласио је Лекић.
О значају дружења у Шекулару говорио је и свештеник Миленко Ралевић, који је захвалио свима који су издвојили средства за обнову Цркве Св. Јована.
– Хвала вам што доприносите уљепшавању дома божјег у Шекулару. А кад год имамо прилику треба да се потрудимо да, ако ништа друго, онда својим присуством увеличамо богослужбени догађај који се одвија у дому божјем, а онда да сваким својим трудом и залагањем, у складу са својим могућностима, учествујемо у изградњу дома божијег који се непрестано гради – казао је Ралевић.
Ријечи захвалности упутио је и предсједник Црквеног одбора Александар Балевић, који је истакао да је и ово дружење потврда да Шекуларци живе заједно са својом црквом и да не дозвољавају да тама заборава прекрије традиционалне, духовне, историјске и културне вриједности овога краја.
Уз струне гусала и наду у боље сјутра
Предсједник мјесне заједнице Шекулар Сретен Лекић је током донаторске вечери истако да га радује што је ово планинско мјесто одисало надом да ће се на овим просторима, и поред изражене миграције становништа, одржавати континуитет живота.
Извор: ДАН
