Друго вече Трга од ћирилице одржано је 16. августа 2023. године у кући нобеловаца Ива Андрића. Теме ове вечери била „С љубављу (о) Десанки“ увела нас је у два велика јубилеја ове пјесникиње, сто двадесет и пет година од њеног рођења и тридесетогодишњица њеног упокојења.
У препуном амфитеатру, бираним ријечима о Десанки су говорили: Др Светлана Шеатовић, управница задужбине „Десанка Максимовић“, пјесникиња Милица Краљ и Доц. др Горан Радоњић.
На самом почетку програма приказан је инсерт из архивске емисије „Природа и човек“ РТС-а, у којој је гостовала Десанка Максимовић.
Окупљенима се прва обратила др Светлана Шеатовић, напоменувши да јубилеји који се у част рођења и упокојења Десанке Максимовић обиљежавају ове године, указују на то да је „Десанка и те како жива“.
„Многи су говорили да је Десанка можда превазиђена, да је Десанка једна стара песникиња, да је она песникиња за децу, било је ту различитих контраверзи. Ја бих све то подвела под један наслов ове песме, један стих који каже управо овај наслов „Иза штита поезије“. И мени се заиста чини да је она песникиња која је успела да прође некако све мене времена, све драме које су пролазиле у њеном животу, у њеном окружењу, између два светска рата када је била под различитим притисцима, у току Другог светског рата и после Другог светског рата, да се она некако штитила поезијом.“
Др Светтлана Шеатовић истакла је и то да је Десанка песникиња која је објавила 78 књига, од чега преко 50 збирки песама. Десанка Максимовић је прву песму објавила 1921. године. „Тајна њеног трајања, је тајна Десанке Максимовић!“ закључила је говорница.
Потом се сабранима објавила пјесникиња Милица Краљ, која је говорила на тему „Десанка Максимовић неприкосновена владарка поезије српске“.
Говорећи о Десанки као родољубцу, патриоти и хришћанки, Милица Краљ је додала: „И баш као Оче наш на Маслиновој гори који је написан на шездесет и два светска језика, а међу њима и на српском језику и српској ћирилици, са таквим заносом и полетом, читају се и њене песме. И „Крвава бајка“ и „Стрепња“ и „Србија се буди“…који су истовремено и извориште и исходиште њене поезије. И још, свака њена песма је својеврсна молитва, заветно-страдална, која се и прима и усваја као властито уверење.“
Десанка је својом поезијом српском роду оставила своје песме, које су давно већ превазишли временске оквире „и постала свевреме или светпесма или песмасвет или света песма“ закључила је Краљ.
Последњи излагач ове вечери доц. др Горан Радоњић, говорио је о елементима поетике Десанке Максимовић. Говорећи о покушају да се пјесништво Десанке Максимовић готово избрише из образовног система, уважени предавач истакао је да се њена поезија врло мало изучава у школама, нагласивши да: „Када бисмо странцу требали да објаснимо ко смо ми, има неколико пјесама које би могле то објаснити. Једна од њих је „Плава гробница“, а једна од њих је сигурно „Крвава бајка“.“
Ово вече, читањем стихова Десанке Максимовић, уљепшале су ђаконица и пјесникиња Теодора Ковач и презвитера и професор српског језика Александра Миљанић.
Јовица Вукасовић
