У присуству Његовог високопреосвештенства изабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Теодосија у Осојану је у петак 6. августа, другог дана ,,Ђедовог сабора“ посвећеног блаженопочившем Митрополиту Амфилохију одржано књижевно вече и промоција међународног зборника радова ,,Вјера и мисао у вртлогу времена”, који је посвећен блаженог спомена нашим духовним оцима Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасију (Јевтићу).
Овај обимни зборник, који на 824 стране, обухвата 36 радова на српском, руском, енглеском, грчком и француском језику, из пера аутора који раде у осам држава, представио је један од уредника проф. др Микоња Кнезевић ванредни професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици.
Професор Кнежевић је истакао дубоке увиде Митрополита Амфилохија и његову улогу у научном и друштвеном животу, додајући да су Митрополитови рани теолошки радови оцијењени као сам врх теолошке мисли двадесетог вијека и представљају, упркос непријатељској средини, у којој су настали, изузетан допринос научном истраживању.
,,Када се вратио у Србију средином седамдесетих година прошлог вијека Митрополит Амфилохије је почео да пише радове са темом која је била значајна за постојећи идеолошки оквир. То је било питање човјека. Митроплит је тада на једном ширем социјалном плану увео виђење човјека из једне еминентно теолошке визуре и повратио читав низ тема које су од средњег вијека красиле српску мисао као наследницу византијске теолошке мисли” – рекао је, између осталог проф. др Микоња Кнезевић.
Млади теолог Амфилохије је укључивао проблеме савременог човјека па су он и владика Атанасије објављивали своје радове чак и у доминанто философско – марксистичким публикацијама, додаје Кнежевић.
,,Хоћу да кажем да је појава ове двије личности била толико важна и да је притисак на нивоу идеја који су они вршили био толико велики да је чак и један непријатељски оквир морао да уважи такве чињенице какве су биле идеје Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија“ – казао је Кнежевић.
Он је нагласио да је Митрополит теологију схватао као живо искуство Бога, тиху ријеч која је доносила промјене и ангажовање у сложеним проблемима као што је то случај Косова и Метохије.
,,На промоцији Митрополитових сабраних дјела 2013. године у Херцег Новом, говорио сам о неким теолошким темама, а он ме је ненаметљиво узео за руку и рекао: Кажи нешто о Косову“ – сјећа се Кнежевић.
Директор Дома културе Грачаница књижевник и новинар Живојин Ракочевић, предсједник Удружења новинара Србије, је казао да је идеја о ,Ђедовом сабору“ аутентична одавде, осојанска и повратничка обликована у реченицама оца Јована пароха у Осојанима и свих оних који овдје живе и који су Митрополита препознали. О том односу према другоме, о томе шта је други нама, Митрополит је рекао у својој бесједи када је казао: ,,Ви требате својим комшијама“.
,,Е сад да ли смо се срели са комшијама? Изгледа да нисмо још, али, дај Боже, срешћемо се у перспективи, у будућности“– казао је Ракочевић.
У другом дијелу вечери своје стихове су говорили предсједник Књижевног друштва Косова и Метохије Новица Соврлић, пјесник из Ђаковице Ранко Ђиновић и пјесник из Звечана Ненад–Јеро Раденковић.
Новица Соврлић је подсјетио да је Митрополит Амфилохије био почасни члан Друштва књижевника Косова и Метохије и одлучио се да говори пјесму о Ђедовом пријатељу Милошу Ћирковићу, за коју му је, по његовим ријечима, сам Ђед једном прилико казао да је говори увијек у згодној прилици.
Милош Ћирковић је био последњи становник Белог Поља и радио везом је дан уочи своје смрти (нестанка) тражио од пећког свештеника и Митрополита Амфилохија да му пошаљу пасуљ, односно муницију која му је била потребна за одбрану огњишта и живота. Тијело му никада није пронађено ни у спаљеној кући ни међу мртвим нападачима.
Посебну пажњу присутних стотинак грађана Осојана изазвао је наступ гуслара Раја Војиновића, уредника часописа ,,Светигора“, који је извео пјесму ,,Бановић Секула и Јован Косовац”.
Тродневни ,,Ђедов сабор“ одржава се у организацији Епархије Рашко – призренске, општине Исток и Дома културе Грачаница.
Живојин Ракочевић/Слободанка Грдинић
