Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 29. августа, на празник Нерукотворене иконе Господа Исуса Христа, Светог Јевстатија другог архиепископа српског, Преподобног Романа, Преподобног Рафаила Банатског, Преподобног Јоакима Осоговског, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Подмаине.
Саслуживали су: архимандрит Бенедикт (Јовановић) – игуман манастира Михољска Превлака, јеромонах Рафаило (Бољевић) – игуман манастира Подмаине, јеромонах Евстатије (Ивановић) – игуман Манастира Светог Николе на Ободу, протосинђел Јустин (Мреновић) – игуман манастира Подластва, јеромонах Јоаким (Стојановић) – игуман манастира Врањина, протосинђел Климент (Бољевић), протојереји Петар Церовић, Синиша Смиљић, Александар Лекић и Александар Орландић, јеромонаси Јован (Шљиванчанин), Николај (Античевић), Василије (Стојановић), Венијамин (Црнобрња), као и јерођакони Јосиф (Ђековић), Калистрат (Бојовић) и Тихик, у молитвеном присуству вјерног народа.
Прије почетка Литургије, Митрополит је обукао у послушничко одјејаније Дарија и Уроша. У чин расе и камилавке замонашени су послушници Вељко и Павле са именима Арсеније и Авакум. У чин јерођакона Владика је рукоположио ипођакона Атанасија, сабрата манастира Подмаине, а у чин јеромонаха досадашњег јерођакона Јосифа, сабрата манастира Подмаине.
Високопреосвећени Митропилит је честитајући празник и имендане оцу игуману Рафаилу и његовој братији, у свом архипастирском слову казао да је Успеније Пресвете Богородице, као празник кога слави цијела хришћанска васељена, донио велику радост у свим нашим светињама, а посебно данас, у наставку празника овдје у манастиру Подмаине.
„Данас, као што смо уобичајили, дошли смо поводом имендана нашега оца игумана Рафаила и његове братије – игумана Јевстатија и Јоакима, и данас рукоположенога јеромонаха Јосифа, и монаха Романа и Герасима. Али нијесмо само имали овдје радост због празника Пресвете Богородице и због имендана оца игумана и његове братије, него и због нових, дивних и великих догађаја, значајних за ову свету обитељ. Двојицу братије, Уроша и Дарија, данас смо благословили послије почетног њиховога подвига да буду послушници у овој светој обитељи, у овоме благословеноме братству. Нека их Господ својом милошћу укријепи, да им дарује снаге да издрже подвиг који су узели, на који су се опредијелили, да се добро припреме, ако Бог да, за монашки постриг и за служење Цркви.“
Указавши да је тај период припреме веома важан, Владика је нагласио да су двојица сабраће, који су се лијепо припремали, данас примили монашки постриг – монаси Арсеније и Авакум:
„Нека их Господ укријепи својом благодаћу, својом милошћу, својом силом, својом љубављу. Да овај пут монашкога подвига, а можемо, можда исправније, рећи монашкога служења и монашкога смирења, врше на своје спасење и на радост Цркве Божије, на радост народа Божијега, на славу Божију. Дај, Боже, да засвијетле као што свијеће у храму Господњем свијетле, горећи и служећи слави Божијој, тако да и они у духовном смислу засвијетле и да се на њима испуни ријеч Божија: Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашега који је на небесима.“
Данас смо имали, како је казао Митрополит, и врх радости ове свете службе кроз примање Светих тајни, али и кроз Свету тајну свештенства, коју су примили наша сабраћа јеромонах Јосиф и нови јерођакон Атанасије:
„Молили смо се сви заједно, драга браћо и сестре, и ми у олтару и ви у храму, да Божија благодат сиђе и да их укријепи, да их Господ обдари даровима Светога Духа и укријепи на свештеничку службу, односно на ђаконску и на свештеничку, али то је све у оквиру Свете тајне свештенства.“
У наставку бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсјетио на велику Тајну свештенства, истичући да свештенослужитељи Господњи цио свој живот уроњавају у дубине те тајне кроз свете службе:
„Она доноси много радости, као што свако служење Господу доноси радост, а посебно богослужење, посебно они који су удостојени да служе престолу Господњем, да служе у олтару. Али, треба добро знати да ова служба јесте и радосна и свијетла за оне који су узели крст свој и одрекли се себе, и који су спремни увијек да испуњавају Божије заповијести. А заповијест за свештеника је Христов примјер и Христова ријеч, Он сам Господ и Бог и Спаситељ наш и Вјечни архијереј од кога произилази свака друга служба, Он сам рече: Нијесам дошао да ми служе, него да служим. Због тога ова света служба захтјева много смирења и самоодрицања, много одрицања од своје воље. И веома много подвига да се очисти и ум и срце, и душа и мисао, и свако осјећање да се просвијетли божанском свјетлошћу и милошћу.“
Осврнувши на прочитано јеванђелско зачало, у којем Господ опомиње своје ученике да власт који су од Њега примили, не употребљавају за кажњавање и рањавање душа људских нити за освету, Митрополит је објаснио да иако људи гријеше и навлаче на себе гњев Божији, свештеничка служба је таква да ублажава гњев Божији и измирује људе са Богом:
„Да приводи грешнике у покајање благом ријечју, истином и љубављу, добротом и милошћу, јер Господ Исус Христос каже: Нијесам дошао да погубим душе људске, него да их спасим. Ми, свештеници, треба добро да имамо на уму те ријечи Господње, као и ону претходну: Нијесам дошао да ми служе, него да служим и живот свој да положим за спасење свијета. Тако и свештеници морају да се жртвују, морају много да трпе, да буду снисходљиви према људским гријесима и манама, не би ли тако привели оне којима је покајање неопходно, не би ли их привели преумљењу и покајању, повратку у наручје Божије.“
Говорећи о великој благодати коју носи свештенички чин и свештеничка служба, Владика је подсјетио да Господ попушта и на свештенике разна искушења и од овога свијета, али понајвише и због наших мана:
„Јер иако смо свештеници и ми смо под гријесима и манама и под слабостима, па пролазимо кроз велика искушења. Али, управо тада када трпимо искушења и од свијета и од својих гријехова, а понекад и по Божијем промислу, Господ попушти да види како ће се Његове слуге понијети у искушењима. Провјерава их, да би им касније дао већу благодат и да бих узвео на још већи степен служења. Када је најтеже и када је човјек склон да помисли да га је Бог оставио и да нема ниоткуд помоћи, тада треба остати чврст, поуздан на путу Господњем – издржати, смирити се, молити се Богу. Кајати се за своје гријехе и призвати Божију благодат и милост, и она ће сигурно доћи и показати да је силна Десница Господња – толико моћна да одагна свако искушење.“
По ријечима Архиепископа цетињског пред онима који служе Господу, нема никакве непремостиве препреке, него Господ поставља препреке да бисмо се што боље извјежбали, да би се што више пројавила слава Господња и да би Његови свештенослужитељи, а то се односи и на све хришћане, добили проласком кроз искушења што више вијенаца и што више се овјенчали Божјим даровима и Његовом непролазном славом. Високопреосвећени Митропилит је нагласио да ми хришћани не можемо засвијетлити докле не прођемо кроз искушења, посебно свештеници, и као примјер навео злато које не може да засија докле се по седам пута не претопи у огњу, како би се очистило од сваке прљавштине.
„Не треба да се бојимо, драга браћо и сестре, јер све оно што Господ од нас тражи, Он нам то и омогућава својом милошћу. Његова милост и Његова крепка и силна Десница и љубав Његова нас увијек укрепљавају само кад идемо Његовим путем. Нека буду срећни имендани, срећно рукоположење, монашки постризи и овој новој братији који су данас постали послушници нека Господ буде од помоћи. И Господ и Пресвета Богородица и Анђели и сви Свети, цијело небо се радује када хришћани, а нарочито монаси и монахиње, и свештенослужитељи Господњи иду правим, истинским путем Његовим“, поручио је на крају свог поучног слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
На крају службе благосиљан је и пререзан славски колач поводом имендана, оца игумана Рафаила и његове братије.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
