Поштовани слушаоци Радио Светигоре, драга браћо и сестре, у серијалу „Духовно-поетско славословље“, емитујемо духовну поезију, дјелове из служби и акатиста написане у част Господа Бога, Пресвете Богородице, светитеља и угодника Божијих, дичних и славних људи и јунака и српског и словенског рода и славних догађаја из наше јуначке прошлости.
У Тридесет првој емисији серијала „Духовно-поетско славословље“, поводом празника Светог новомученика Вукашина из Клепаца, можете чути пјесму “Свети Вукашин из Клепаца у Херцеговини“, коју је написао чтец Блажо Љ. Даниловић, чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник, који духовну поезију, службе и акатисте светитељима, пише по благослову Митрополита Амфилохија Радовића и Епископа Атанасија Јевтића.
Уредник серијала Александар Вујовић, уредник емисије је чтец и теолог и химнограф Блажо Љ. Даниловић
+++
Свети Вукашин из Клепаца
у Херцеговини
У Клепцима селу код Чапљине
Светог Саве дичне ђедовине
Ђе ријека Неретва протиче
Ђе се Срби православци диче
Чврстом вјером у Господа Бога
Ђе је Светог Василија нога
У времену тешком и крвавом
Са љубављу свему часном правом
Живом Богу Христу приводила
Док је земљом страдалном ходила
Та је земља Свеце породила
И Господу Христу угодила
Јер у вријеме невоље и зала
Хришћанске је Мученике дала
У новоме вакту и времену
У чувеном Мандрапа племену
Србској земљи подариће сина
Мученика старца Вукашина
Што је многе претрпио муке
Кад је допа у усташке руке
Кад усташка подиже се клика
И зароби старца Мученика
Из честите куће трговачке
Он је дане провео момачке
У питомом Сарајеву граду
И ода се трговачком раду
У цркву је често долазио
И у граду Сарајеву био
Ко угледни трговац признати
Ал’ ће дани мучни наступати
Усташка се формира држава
Без икакве потребе и права
Поче ова клика зликовачка
Нападати гнијезда јуначка
Да изврше Римског папе вољу
Србе муче хватају и кољу
Сарајево он је напустио
И у село Клепца се вратио
А кад тамо невоље и муке
Убијају Србе голоруке
Некако се у шуму склонио
Ал’ убрзо заробљен је био
На све стране од усташа врви
Неретва се купаше у крви
Сву родбину усташе побише
Њега старца жива заробише
Неста мира среће и слободе
Њега граду Сарајеву воде
Одатле ће са другим Србима
Жељезничким тешким вагонима
У злогласни логор Јасеновац
Послан бити а није зликовац
Но недужни човјек племенити
А његов ће случај знаменити
Причати се док буде свијета
Од најлепшег Србскога цвијета
Како страда и подноси муке
Кад допане у усташке руке
Кољачи се бијаху скупили
Да би каме крвљу напојили
Па џелати кољу без престанка
Црна мјеста и црна уранка
Изведоше старца свезанога
Они што се Христа распетога
Нити боје нити му вјерују
Но крвнички пир стално пирују
Сатанине слуге и џелати
Опијени морали су клати
Црна мржња из срца им бије
Такве звјери нико гледа није
И ту слуга сатанине силе
Крвник звани Фригановић Жиле
Мислио је то ради најбоље
Приђе старцу хоће да га коље
Па на њега разјарено виче
Да му Анти Павелићу кличе
Још је мирно крвника гледао
Кад је Србе прије њега клао
Та смиреност старчева му смета
Па ко звијер црна и проклета
Стаде да га кида на комаде
Па у муке и те грдне јаде
Само тихим гласом је рекао
Ради сине само свој посао
И док душу Богу предаваше
За страдалну браћу се мољаше
Што на правди Бога тамо гине
Те пострада старац Вукашине
И свој живот положи за Христа
Те му име бесмртно заблиста
У плејади многих Светитеља
Пред престолом Христа Спаситеља
Крвник што је старца погубио
Полудио потом се убио
А док гусле јаворове јече
И Неретва вода докле тече
Причаће се слава Србског Сина
Клепачкога Старца Вукашина
Светитељу времена новога
Моли за нас код Господа Бога
Што ти свето поштујемо име
Херцег земља имаће са чиме
Помињат се уз струне гусала
Јер је Свете Мученике дала
Чија слава вјечно ће да блиста
Код Господа Васкрслога Христа.
20 Јул 2023 у граду Рисну
Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић
+++
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
+++
Приредио Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Богословије Светог Петра Цетињског
