Поштовани слушаоци Радио Светигоре, драга браћо и сестре, у серијалу „Духовно-поетско славословље“, емитујемо духовну поезију, дјелове из служби и акатиста написане у част Господа Бога, Пресвете Богородице, светитеља и угодника Божијих, дичних и славних људи и јунака и српског и словенског рода и славних догађаја из наше јуначке прошлости.
У Тридесет другој емисији серијала „Духовно-поетско славословље“, поводом празника Светих новомученика Житомислићких, можете чути пјесму „Мученици Житомислићки“, коју је написао чтец Блажо Љ. Даниловић, чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник, који духовну поезију, службе и акатисте светитељима, пише по благослову Митрополита Амфилохија Радовића и Епископа Атанасија Јевтића.
Уредник серијала Александар Вујовић, уредник емисије је чтец и теолог и химнограф Блажо Љ. Даниловић
+++
Мученици Житомислићки
О Господе Творче васионе
Откад звона православна звоне
Широм Србске Цркве и државе
У војводству Немањића Саве
Духовне се сабирају жетве
Код Мостара и рјеке Неретве
Једно здање подигнуто има
Са Србима дивним
Храбренима
Помињу се ови соколићи
Као браство Милорадовићи
Породице часне тога краја
Духовношћу душе да напаја
Дичних Срба земље Херцегове
Манастир се Житомислић зове
Што га Божјој Мајци посветише
И ту земљу са њим осветише
Те се купе Срби гласовити
Обновљен ће кроз времена бити
Породица Милорадовића
Бјеше ктитор од Житомислића
Манастира центра духовнога
Крај Мостара града бијелога
Што је центар духовног богатства
Још у врјеме Османскога Царства
Имало је часне калуђере
Ко чуваре слободе и вјере
Неки од њих били су бирани
У Хиландар Свети игумани
Ту је некад у прошла времена
Богословска школа отворена
Што имаше два чврста узора
Серафима и с њим Нићифора
Деветнаестог средином вијека
Ту ђе тече Неретва ријека
Ширила се писменост и знање
И духовно дивно благостање
Ал’ то неће довијек трајати
Манастир ће грдно пострадати
Четрдесет и прве године
После слома Србске краљевине
На Србе је тешко пало бреме
У зли вакат и грдно вријеме
Усташе су наоштриле каме
Па пуњаху безданице јаме
А Неретва крвава потече
Те зла судба манастир затече
Он који је истину ширио
Окупљао људе и мирио
Дочекаће тако изненада
Да му браство цијело пострада
Одведоше слободарског сина
Игумана оца Константина
И у руке змија су допали
Они што су Христа прослављали
И Доситеј и с њим Макарије
А несрећа заобишла није
Владимира што из Црне Горе
Бјеше браћи доша у цик зоре
Ђакон цркве у ту муку њину
Са свима ће подјелит судбину
И двојица манастирских ђака
Што требају примит чин монаха
Боже драги жалосна времена
Те Обрена и с њиме Младена
Према јами безданици воде
У држави ђе нема слободе
И још два су богослова ђака
Младог Марка и са њиме Бранка
На зао пут повели џелати
Да жив нико неће да се врати
Уз маљеве сјекире и каму
У Видоњу бацише их јаму
Да им више не освићу зоре
Докле здања манастирска горе
Када ово недјело свршише
Са камењем јаму напунише
Те се тако тужна сврши жетва
Болно јечи ријека Неретва
Страданије њино оплакује
А и Србска Црква јадикује
Само Господ с небеских висина
Мученике препуне врлина
У небеске обитељи прима
Да благују међу Анђелима
Опљачкаше светилиште наше
Сложно Њемци и с њима усташе
А Мошти су часне Свете њине
Деведесет и прве године
Сахрањене како доликује
Ал’ усташтво поново ликује
Деведесет и друге године
Свете Мошти минираше њине
И манастир огњем запалише
Цркву свету злобници срушише
У то врјеме од новога рата
Поново су од истих џелата
Пострадали дивни Светитељи
Али Цркве јаки су темељи
Њена слава опет ће да блиста
И чудо се догоди заиста
Житомислић у живот се врати
Да се Срби могу окупљати
Не побједи усташко цвијеће
Те крвава више тећи неће
Као што је прошлога вијека
Мученичка Неретва ријека
Но благослов Божји Србе срете
Те у Мају двје хиљаде пете
С благословом Павла Патријарха
Свете Мошти часнијех монаха
И са њима браће пострадале
Небеским су сјајем обасјале
Намучену земљу Херцегову
Те сад нове нараштаје зову
Мученици што љубљаху Христа
Чија слава пред Господом блиста
Да чувају Цркве и Светиње
А пред престо Божији се спомиње
Мученика прослављено име
Ми се Срби поносимо с тиме
Што смо Царство напунили Раја
Са душама небескога сјаја
Зато треба свагда се молити
Да нас Господ са неба заштити
Молитвама ових страдалника
Христовијех истинских војника
И да скупа сви кажемо данас
Мученици молите се за нас
Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић
14. април 2024. године у Никшићу
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
+++
Приредио Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Богословије Светог Петра Цетињског
