Светом литургијом која је данас служена у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, обиљежен је дан у ком се Црква молитвено сјећа свих оних који су преминули са надом у Живот вјечни – Задушнице илити подушја.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Ивана Црногорчевића, док су за певницом одговарали појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени старешином храма, протојерејем Мирчетом Шљиванчанином.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се прота Кљајевић.
„Данас ћемо се сјетити наших покојника, отаца, ђедова и прађедова, дјеце наше, браће, сестара, сродника, пријатеља и познаника – који се представише у Господу; запалићемо им и прислужити свијеће за покој душа њихових и обавити помене и парастосе – молећи се Богу за спасење њихових душа, на оном свијету. Молитве, опијела и парастоси одређени су зато да би се помогло упокојенима на ономе свијету, то је смисао свих молитава и посмтрних пјесама које упућујемо Господу Богу. Ми се молимо, а Бог је тај који разрешава и опрашта гријехове упокојенима, које су они учинили у овом свијету. Задушнице су празник њихов, јер тога дана добијају утјеху и помоћ која им причињава радост на оном свијету. Овај дан нас такође опомиње да поведемо рачуна, ради нашег вјечног живота. Господу нека је слава и хвала сада и у све вијекове, вјекова, Амин!“ поручио је прота Кљајевић.
Након причешћа вјерних, свештенослужитељи су приступили служењу помена упокојенима.
Данас се у храм доноси кувано жито – кољиво, које симболише смртно тијело и бесмртну душу, а црно вино којим га свештенослужитељ прелива, означава Божије Милосрђе којим се исцјељују ране гријеха. Свијећа симболише Светлост Христову, као и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу Богу.
Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
