У подгоричком насељу Крушевац на празник Светог великомученика Димитрија прослављена је слава дворске цркве, посвећене овом угоднику Божијем.
Свету литургију служио је протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, уз саслужење јереја Ивана Црногорчевића и Павла Божовића и вјерног народа.
На крају Свете службе Божије пререзани су славски колачи, а о. Павле бираним ријечима поучио је присутне вјернике, истичући да је ово радостан и посебан дан за све сабране када се са неба, под којим се сви окупљамо, излила благодат Духа Светога, која је сишла на дарове којима су се причестили.
Указавши на различите недаће са којима се човјек сусреће током овога живота, посебно на највећи људски проблем и изазов – смрт, отац Павле је казао да нам данашње Свето писмо говори који је узрок нашега страдања, али и како страдање можемо преобразити у радост, тугу у срећу и како смрт можемо преокренути у живот. Нарочито се осврнуо на увијек упечатљиво и инспиративно писање Светог апостола Павла његовом пријатељу Тимотеју, у којем он каже како је једна истина и она се зна, да онај ко умре са Христом, тај ће и васкрснути; онај ко страда, тај ће се радовати; онај ко се не одрекне Христа, неће се одрећи ни њега Бог који је на небу. Свједок такве вјере, коју је апостол Павле изложио Тимотеју, управо је светитељ кога данас славимо, Свети Димитрије.
“Свети великомученик побједоносац нам свједочи како страдање може водити у радовање, како нам није свака мука у нашем животу, драго браћа и сестре, дата да бисмо се мучили. Није нам свака болест дата да бисмо боловали. Морамо да свједочима и говоримо да није свако страдање у нашем животу ради муке и невоље. Није нам сваки крст дат да бисмо патили, већ нам је крст дат да претрпимо, да га прихватимо, да га заволимо и да се кроз њега спасавамо јер ако се ми сараспнемо са Христом, моћи ћемо и да саваскрснемо са Њим”, бесједио је јереј Павле, старешина подгоричке цркве у Момишићима.
По његовим ријечима ако наше страдање схватимо као дио Христовог страдања, онда ће и Његово васкрсење бити наше васкрсење и све туге, несреће, сви болови преобразиће се и добиће нови значај, смисао и благослов.
“Тога је свједок Свети Димитрије Солунски, који је человођа небеске војске Христове, који је повео ту величанствени литију заједно са својим, можемо рећи, у духу близанцем, Светим великомучеником Ђорђем, ту литију мученика од цара Диоклецијана па до данашњег дана која се никад није завршила. Тој литији су прибројани бројни вјерни овога светога храма, који је и сам имао мученичку судбину и доживљавао понижења. У њега је била смјештена чак и мртвачница, али у том смислу он је и даље служио светом народу овога краја и његовим благословом изникао је и овај крај. И он је и даље једина оаза у овом бетонском сивилу, гдје се може доћи и гдје сви долазимо не би ли попили воде са Извора живога, не бисмо ли се укријепили у тој истини да свако страдање, које свако од нас има у мањој или већој мјери, по мјери онога што можемо да понесемо, може бити за нас прилика да се њиме спасавамо и да га преображавамо у радост и у живот”, поручио је отац Павле Божовић, честитајући још једном свима празник и славу овој светој обитељи.
На крају Свете службе Божије, сабрани су имали радост и посебни благослов да се поклоне и цјеливају честицу моштију Светог великомученика Димитрија, коју је и ове године донијела наша сестра Данијела Прелевић, а која је до ње дошла нарочитим благословом.
Весна Девић
