Отац Макарије: Господ, Који је Љубав, дошао је да нам покаже да има човјека!
Игуман манастира Савина јеромонах Макарије одговарао је на питања слушалаца емисије „Питајте свештеника Радија ,,Светигора“ на Трећу недјељу по празнику Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа.
Тумачећи Свето Јеванђеље на Недјељу раслабљеног отац Макарије је казао да се однос између човјека и човјека гради на основу односа човјека и Бога.
„Љубав је одрицање од себе и својих жеља и потреба да би задобили вјечни живот и Царство небеско“- казао је отац Макарије и подсјетио на значај ријечи из ове јевенђелске приче када раслабљени одговара Господу на питање зашто не уђе у бању ријечима: Немам човјека!
„Господ је дошао да нам покаже како треба да живимо и да има човјека дајући нам Себе Који је сама Љубав. Плод наше љубави према ближима је милосрђе. Те потресне ријечи ,,Немам човјека“ предокус су пакла овдје на земљи, одсутности Божије у човјеку и одрицања човјека од Бога, и ако се не покајемо, примајући Бога, односно Љубав у своје срце, то стање ће се пренијети на вјечни живот. Злом не може да се добије добро нити се мржњом може добити љубав“- казао је отац Макарије.
Треба читати дјела Светог Владике Николаја чији дјелић моштију се чува у Савини
У наставку емисије отац Макрије је слушаоце наше емисије подсјетио на светитељски лик Светог Владике Николаја Охридског и Жичког кога данас прослављамо, од чијег се рођења ове године прославља 140 година од рођења, 70 година од упокојења и 35 година од враћања његових светих моштију у Лелић.
„У манастиру Савина се чува дјелић моштију светог Владике Николаја који је у манастиру Савина провео двије године од 1902.-1904. године. Треба стално читати дјела Светог Владике Николаја и молити му се: Свети оче Николаје моли Бога за нас. Свети Владика је тада казао да ће се вратити у Савину и вратио се преко својих Светих моштију. У светог Владике Никоја се уселио Дух Свети створивши од њега духовну лиру чије су мисли равне мислима светих отаца и богослова, које нису разумљиве онима који не живе хришћански. Његове ,,Молитве на језеру“ су химне Богу које човјек може да чита као молитве и кроз које може да види гдје се он у ствари налази у односу на Бога“- казао је отац Макарије.
Свети Георгије-слава многих Срба
Отац Макарије је у наставку емисије говорио и о светитељском лику Светог великомученика Георгија кога ћемо прославити у сриједу 6. маја.
„Не осуђуј никога и бићеш спасен“-Осуђуј себе да не би осуђивао другога
Након уводног дијела емисије у коме је тумачио свето Јеванђеље и говорио празницима светог Владике Никола и Ђурђевдану, отац Макарије је одговарао на питања слушалаца емисије „Питајте свештеника“ од којих се прво односило на поруку Светог Макарија Великог: Не осуђуј никога и бићеш спасен.
„Не треба никога осуђивати осмим самих себе и то је истински пут покајања. Самоосуђивање доноси много користи у духовном животу. Благодаћу Божијом опраштају се многи гријеси када их признајемо али не падајући у очај. У дубини покајања је кључ нашег спасења. Онај који се површно каје никада се неће сусрести са Богом и он може да пострада јер никад није опипљиво срео љубав Божију. Мораш осуђивати себе да не би осуђивао другога то је духовни рад на себи како би живио у Христу у радости у овом животу а у вјечности у присном односу са Богом“- казао је игуман Савински.
Када сузе потекну на молитви
„Тренутак када ум буде привучен благодаћу Духа Светога и када се спусти у срце, препознаје се само опитом. То је тренутак да осјећаш да си ти оно што читаш у молитви што изазива гануће и сузе. Само Бог може да нас научи молитви, јер Дух дише гдје хоће. Човјек треба да остане на томе, да заустави тај тренутак и пусти Бога да дејствује у њему“- казао је отац Макарије одговарајући на питање о сузама за вријеме молитве, упућујући на читање књига оца Емилијана.
„Поводи за сузе могу бити погрешни, могу бити и потврда да нећемо да се покајемо. Зато их треба испитивати и треба им вјеровати тек кад се очисти срце. Пазимо да не паднемо у стање туге која води у депресију и уништава човјека. Зато је потребно много молитве да би се човјек спасио од демонских замки“- рекао је игуман манастира Савина.
Kaко, као православни Хришћани, да гледамо на ратне злочине у свијету?
„Најбоље је да видимо патњу у својој микрооколини. Најприје да се трудимо да у нашој души и окружењу не буде патње па ћемо на тај начин помоћи и Гази, и Палестини, и Украјини и Ираку“- рекао је отац Макарије.
Како постићи дух скрушености?
„Док год човјек у себи осјећа тугу он се није искрено покајао јер човјек пада у депресију зато што се узда у себе а неискрен је према Богу. Ако сам горд нећу устати а ако сам смирен устаћу и кајати се ма колико пута да паднем. Христос ће ми доносити радост иако сам био у блату гријеха. Треба да донесемо одлуку да ћемо прије умријети него бити у гријеху и онда ћу неминовно добити радост и срести се са Христом осјећајући Његову благост и љубав. То човјека ослобађа од окова гријеха и васкрсава га
Међу питањима наших слушалаца нашла су се и следећа:
-Старац Јефрем Филотејски и Аризонски каже: ,,Не плаши се невидљивих непријатеља, јер си се обукао у Христа. Међутим, требало би да задрхтиш кад приметиш да те због твојих грехова благодат више не штити. Чак и тада, „свако зло има и своје добро.“ Побрини се да служиш Богу са страхом и трепетом јер вешти злобник, нека га Бог уништи, спотиче подвижнике и чека време немара, а онда се махнито баца на њих, покушавајући да их, ако је то могуће, живе баци у пакао.“
Слушалац је замолио тумачење посебно дијела „свако зло има и своје добро.“
-У животу сваког Хришћанина постоје они периоди када нам је све тешко, када је за одлазак у Цркву и стајање на служби потребан огроман напор, када нам је молитва претешка, расејана или је уопште нема, када духовну литературу радије заменимо садржајем са друштвених мрежа. Ти периоди знају понекад и да потрају доста дуго. Како се борити у тим ситуацијама? Знамо да морају да постоје, али како што пре и са што мањим последицама изаћи из њих? Које конкретне духовне навике или приступе можемо применити да пребродимо те ,,духовно сушне периоде“?
-Код Светог Јована Лествичника налазимо: ,,Понекад Бог благосиља велике падове у грехе, знајући да ће из њих произићи велико покајање.“ Како то да Бог може да благосиља пад у гријех?
Питања за емисију можете постављати мејлом на адресу:
pitajte. svestenika@yahoo.com
или на бројеве телефона:
020 228 555;
067 410 045
Слободанка Грдинић
