Отац Рафаило (Бољевић): “Сјећајмо се смрти. Гроб је катедра за сјећање на Бесмртнога“
Јеромонах Рафаило (Бољевић) Игуман манастира Подмаине одговарао је на питања слушалаца емисије “Питајте свештеника“ Радија “Светигора“ у недјељу 11. децембра 2022. године.
На самом почетку емисије отац Рафаило је тумачио јеванђелску причу о безумном богаташу, коју наша Света Црква предлаже на Двадесет шесту недјељу по празнику Педесетнице.
“Сјећајмо се смрти. Гроб је катедра за сјећање на Бесмртнога“-каже отац Рафаило.
“Рођењем Христовим отворено је небо. Ако се истински не радујемо рођењу Христовом и ако нам овај догађај није на првом мјесту ми нисмо разумјели Тајну рођења Христовог. Колијевка витјелемска је наш основ и колијевка свих нас. Ако се у њој не заљуљамо али и не кренемо на распеће са Христом промашили смо свој хришћански пут. Нека наше: Христос се роди!, које ћемо изговорити на Божић буде из дубине нашег бића тако да се чује до неба“- каже отац Рафаило говорећи о Божићном посту.
У наставку емисије отац Рафаило је одговарао на питања наших слушалаца међу којима су се нашла и следећа:
– Да ли припадници других вјера (римокатоличке, исламске, будистичке) могу, својим начином духовног живота испуњавати услове за Царство небеско?
“У Царство небеско се улалзи само кроз врата која је Господ отворио. Ја сам врата-каже Господ. Провјеравајмо свој живот литургијом“- каже отац Рафаило.
– Кажу да у животу Хришћанина постоје два пута: брачни и монашки. По ријечима архимандрита Рафаила Карелина постоји и трећи пут, а то је да човјек не изабере ни један од поменута два пута, него да остане сам ако се не проналази ни у браку ни у монаштву. Да ли је трећи пут, “пут самца” такође узети крст на који Христос позива јер ни самоћа није лака и такође носи собом своје бреме и искушења. Да ли се и на овај начин човјек може спасити?
-У Молитви коју изговарамо пред Свету Тајну Причешћа, између осталог се каже: “… Јер нећу казати тајну непријатељима Твојим…“. Шта се ту заправо тражи од нас?
– У савременом свету влада нека врста епидемије отуђености и усамљености. За разлику од оног осамљивања које срећемо у житијима Светих, где су се се богочежњиве душе повлачиле из света да би оствариле што приснији сусрет са Богом, ова савремена отуђеност је сасвим другачија, кроз њу савремени човек губи могућност да оствари заједницу, могућност да воли, и коначно губи Божији лик у себи. Да ли разлог за то лежи у самољубљу нас савремених људи, нашој неспремности на жртву и љубав или је то и последица утицаја савремене цивилизације и технологија које ту цивилизацију прате? И како победити ово?
– На који начин и у којој мери се ми, мирјани, можемо сачувати од утицаја света? Ако узмемо у обзир да живимо у свету и да смо кроз свакодневне обавезе и контакте изложени утицајима истог.
– У књизи „Живот и поуке Светог Порфирија Кавсокаливита“ налазимо следеће: „Молитву не треба вршити на силу, као терет и обавезу. Приморавање на молитву може да у нама изазове отпор, да нам нанесе зло. Многи су се разболели вршећи молитву Исусову јер су вршили под таквим притиском, на силу. Нешто се збива свакако и онда кад молитву Исусову вршиш силом, али није то здраво. Немојте се служити вештачким техникама. Није потребна ни столичица, ни сагињање главе, ни затварање очију. Моги кажу: седи на столичицу, сагни се, скупи се и усресреди се. Али шта ту има… Покушајте, па ћете видети! Није потребно да се посебно усресређујете да бисте изговарали молитву Исусову. Није потребан никакав напор кад у себи имаш божанствену љубав. Где год да се налазите, било да седите на столичици, било на столици, било у аутомобилу, било где, свуда, било да идете улицом, или сте у школи, или у канцеларији, на послу – свуда можете да изговарате молитву речима: „Господе Исусе Христе, помилуј ме”, и то благо, без притиска, без принуде.“ Ако отац може да протумачи овај цитат. И да наведе неке практичне савете за нас Хришћане у свету који ступамо на овај пут. На шта да обратимо пажњу, које нас опасности вребају на овом путу и како да их превазиђемо.
Душекорисне одговоре оца Рафаила топло вам препоручујемо за слушање на духовну корист и радост.