Отац Рафаило (Бољевић): “Христов позив: Лазаре изађи напоље позив је свима нама на покајање и устајање из власти гријеха“
На питања слушалаца емисије “Питајте свештеника“ на Шесту недјељу Часног поста, празник Уласка Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Јерусалим-Цвијети, одговарао је Игуман манастира Подмаине јеромонах Рафаило (Бољевић) игуман манастира Подмаине.
“Ако нијесмо ушли са Господом у Јеусалим у недјељу на празник Цвијети, и ако у суботу Лазереву нијесмо “примили информацију“ да је Лазар васкрсао након четири дана проведена у гробу, нећемо моћи ући ни у Страсну седмицу у чијем смо навечерју, нити дочекати славно Христово Васкрсење. Христов позив: Лазаре изађи напоље позив је свима нама на покајање и устајање из власти гријеха“-казао је отац Рафаило на почетку емисије говорећи о празницима Лазарева субота и Цвијети, на самом почетку емисије.
У наставку емисије отац Рафаило је говорио о богослужењима у току Страсне седмице Часног поста и празнику Васкрсења Христовог.
“Ако наше срце не учествује и није прободено стријелом љубави према Господу онда је наш однос према Хрису фарисејски. Да би Васкршња радост била и наша радост ми морамо да схватимо да је страдање Христово било нас ради. Не смијемо да будемо посматрачи Христових страдања већ учесници и они који су свјесни и дубоко знају да је Христово страдање било ради нас и ради нашега спасења. Ти си главна личност Христовог страдања и распећа. Само ако то схтатимо и осјетимо осјетићемо и радост Васкрсења Христовог2- каже отац Рафаило.
У другом дијелу емисије отац Рафаило је одговарао на питања наших слушалаца међу којима се се нашла и следећа:
–У првом тому Аскетских огледа Свети Игњатије Брјанчанинов доста подробно описује једну од прелести која се може јавити при бављењу Исусовом молитвом, он је назива прелест ,,самомњења”. Замолио бих оца, ако је могуће, да нам мало појасни и приближи то о чему Свети Игњатије говори, будући да нисмо баш стању да на прави начин разумемо оно шта нам Оци Цркве говоре.
-У делима Светих Отаца, а пре свега и у самом Јеванђељу, налазимо поуке о трпљењу. Са једне стране знамо да је то пут нас Хришћана, а са друге да уопште није лак, поготово не данас, када су све тековине модерног свијета усмјерене на то да трпљење треба избећи. Како да се научимо благословеном трпљењу? И како да избегнемо да не склизнемо у самосажаљење или неки облик патолошког трпљења?
-Да ли је могуће чинити добра дјела, ако та дјела не произилазе из Даваоца свих добара, Господа нашег Исуса Христа, тј. нашег сједињења са Њим? Или су дјела, која су истргнута из те повезаности, подложна духу сујете и таштине?
-У поукама старца Јефрема Аризонског налазимо следеће: “Без трезвеноумља се не може достићи чистота душе и тела, нити се чувствима ума и срца може видети Бог. Ако Бог не посети човекову душу, он ће остати у потпуној греховној тами. Ми, међутим, као монаси који су посвећени задобијању у Христу унутрашње чистоте од страсти, морамо бити добро руковођени у овој најважнијој лекцији трезвеноумља, којима ћемо се кроз чувства срца приближити Богу. Ђаво се најупорније бори против те најспасоносније лекције трезвеноумља којом се освећује човек и користи сваки начин да је спречи, нападајући нас најразличитијим помислима и саблазнима.” Често се на помен трезвеноумља чују коментари да је то за монахе, па чак ни за све монахе. Да ли је то баш тако или је подједнако важно и за мирјане? Како и којој мери се може постићи у свету, поготову сада када је човек много више изложен различитим утисцима модерног света и технологије?
-Да ли је опсесивно – компулсивни поремећај (ОКП) конкретно мислим на потребу да се више пута проверава да ли су закључана врата, искључено светло, пегла, рингла итд. последица деловања демонских сила? И ако јесте, како се са њим изборити?
Емисију пуну душекорисних поука оца Рафала топло вам препоручујемо за слушање.
