Na praznik Svih srpskih svetitelja, u drugu nedelju po Pedesetnici, u selu Goraždevac kod Peći, odslužena je Sveta liturgija ispred Hrama Rođenja Presvete Bogorodice.
Liturgiju je služio arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani, uz sasluženje protojereja Nenada Našpalića, protosinđela Petra Dečanca i u prisustvo vernog naroda iz okoline, među kojima je bio veliki broj dece.
Bogosluženje je održano sa blagoslovom Njegovog visokopreosveštenstva Mitropolita raško-prizrenskog g. Teodosija, a poseban povod okupljanja bila je potreba da se ohrabri verni narod koji je trenutno suočen sa ozbiljnim preprekama kosovskih institucija iz Prištine da završi adaptaciju sopstvenog hrama i obezbedi poštovanje osnovnih verskih prava.
U pastirskoj besedi arhimandrit Sava ukazao je na duboki istorijski i duhovni značaj Goraždevca i njegovih svetinja, poput drevne brvnare Sv. proroka Jeremije, i podsetio da je srpski narod na ovim prostorima vekovima svedočio svoju veru, ostajao veran Crkvi i Bogu. On je poručio da hrišćanske svetinje nisu samo kulturna baština, već živi svedoci i znaci prisustva Božijeg i susreta čoveka i Boga u Svetoj evharistiji, i da se svaki pokušaj ometanja bogoslužbenog života doživljava kao duboka rana na telu Crkve i akt progona na verskoj osnovi.
Dečanski iguman je posebno ukazao na trenutni problem obustave radova na adaptaciji Hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu od strane kosovskih institucija iz Prištine. Radovi koji su još prošle godine otpočeti sa znanjem opštine u Peći, zaustavljeni su ovih dana pod pritiskom organa policije iz Prištine i pretnjama radnicima, uključujući i lokalne albanske majstore koje je Crkvena opština angažovala.
Arhimandrit Sava je istakao: da bez ikakve zakonske osnove radovi se obustavljaju, iako je jasno propisano da SPC ima puno pravo da se stara o svojoj imovini i obnovi svoje baštine. U skladu sa ovim principom kosovske institucije još pre nekoliko godina su preuzele obavezu da budu od pomoći u ostvarenju tih prava, a ne da deluju kao faktor kršenja verskih prava i sloboda. Popravka verskih objekata, posebno crkve iz 1925. godine nije nikakva provokacija, već izraz želje da parohija u Goraždevcu nastavi sa redovnim crkvenim životom i korišćenjem svojih verskih prava koja su zakonski garantovana.
U nastavku besede, iguman Sava je preneo ispred Eparhije raško-prizrenske snažan i odlučan apel međunarodnim predstavnicima: „Naša Eparhija i ovom prilikom poziva sve ljude dobre volje, predstavnike međunarodnih institucija i civilizovanog sveta da učine sve da se prekine sa praksom selektivne primene zakona i pritiscima kosovskih institucija iz Prištine koje onemogućavaju Crkvu da obavlja svoju pastirsku misiju koja je garantovana zakonima… Naš narod ne traži ništa više od onoga što je uobičajeno i priznato širom sveta, pravo da se moli, okuplja, gradi, popravlja i čuva svoje svetinje, ne ugrožavajući pri tome prava nijedne druge zajednice.“
Izražavajući podršku lokalnom parohu protojereju Nenadu Našpaliću i vernicima, arhimandrit Sava je preneo i blagoslov i podršku Mitropolita Teodosija i poručio da je Eparhija raško-prizrenska uvek podržavala dijalog i saradnju i da, iako su političke okolnosti teške, poruka Crkve ostaje jasna: Nećemo prestati da svedočimo Hristovu istinu, ostajući uvek spremni na zajednički život, uz puno uvažavanje svih ljudi dobre volje.
„Ako nam se to pravo oduzima, mi ćemo služiti Svetu Liturgiju gde god bude potrebno… na poljima, u šumama. Kao što su hrišćani u katakombama podnosili progone, tako i mi danas svedočimo da Crkva živi, i da Carstvo Božije nije od ovoga sveta, već je prisutno svuda gde se ljudi u ljubavi i istini Božijoj sabiraju i prinose blagodarnost Bogu“, poručio je iguman Sava.
Arhimandrit Sava preneo je prisutnim predstavnicima medija da se Eparhija raško-prizrenska i naši vernici poslednjih meseci suočavaju sa sistematskim kršenjima osnovih prava. U svetlu sve češćeg uskraćivanja osnovnih ljudskih prava na miran i dostojanstven život, proizvoljnih hapšenja i progona ljudi na etničkoj i verskoj osnovi, uz neutemeljene optužbe, zastrašivanje građana, tolerisanja provala i skrnavljenja srpskih pravoslavnih crkava, sprečavanja normalnog pristupa svim svetinjama SPC, srpski narod ovakvo ponašanje kosovskih institucija s pravom doživljava kao otvoreni progon, što je u suprotnosti i sa kosovskim zakonima i međunarodnim standardima, a naročito porukama stranih predstavnika da je destabilizacija bezbednosti na Kosovu i Metohiji suprotna međunarodnim interesima i interesima svim miroljubivih građana na ovom prostoru.
Eparhija raško-prizrenska ponovo naglašava da ostaje čvrsto opredeljena za mir, dijalog i poštovanje zakona, ali isto tako očekuje da institucije Kosova, kao i međunarodne misije prisutne na terenu, garantuju pravo Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika na slobodu ispovedanja vere, nesmetano korišćenje svojih objekata i zaštitu kulturnog i duhovnog nasleđa, o kome se Crkva vekovima brinula.
Eparhija raško-prizrenska
