Ако у овом свијету трагате за потврдом Божијег постојања, загледаjте се у мајке – назријећете у њиховој безусловној љубави божанске обрисе, по снази пожртвованости и способности праштања, по ширини давања и дубини разумијевања.
Мајка стоји на почетку сваког новог живота. Она је за нас у првим мјесецима читав један универзум, први додир и спона са свијетом у који смо доспјели. Од ње зависи како ћемо се усидрити у њему – да ли охрабрени њеном љубављу или осујећени њеним недостатком. Ако је у односу с мајком све на свом мјесту, послије ћемо доста лакше корачати кроз живот. А ако није, онда ће нам животне стазе бити много храпавије, непроходније и теже.
Мајка је на неки начин присутна и на крају животног пута: није случајно што у самртном часу, у агонији бола и патње, многи умирући потпуно несвјесно дозивају мајку, јер мајка у тим посљедњим пробљесцима сјећања на овај живот и даље остаје једино сигурно прибјежиште и утјеха.
Али не заборавимо да су подједнако важне и жене које се нису оствариле као мајке. Многе од њих не могу постати мајке, иако то свим својим бићем желе, а неке су ту одлуку саме донијеле. Улога и једних и других није ништа мање важна од оне коју имају мајке. Оне заслужују једнаку љубав и поштовање, јер то што нису мајке не смије и никако не може умањити вриједност њиховог бића.
Женама које нису постале мајке, ма какви били разлози за то, нису потребни ни сажаљење ни осуда. Оне неријетко својим давањем и пожртвовањем за своје ближње и за све око себе чине много више од других. А у свакој пожртваваности и давању има нечег божанског и мајчинског.
Нека су срећне Материце свим мајкама и женама!
Извор: eparhija-nemacka.com
