Српска православна црква данас, 18. јуна 2025, слави Преподобног Петра Коришког, средњевековног српског подвижника, чудотворца и исцелитеља чије мошти почивају у манастиру Црна река у селу Рибариће, на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара. Тим поводом данас је у овој светињи Свету литургију служио Митрополит милешевски г. Атанасије, уз саслужење Епископа новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског и свештенослужитеље из више епархија.
Владика Иларион је пренео благослов Патријарха српског г. Порфирија, подсетивши да смо сви једна Црква, да смо сви једно: Црква – једна, једина и јединствена – апостолска, а потом се захвалио митрополитима: рашко-призренском г. Теодосију, са чијим благословом данас служе и милешевском г. Атанасију, који је донео благослов Светога Саве.
У беседи је, између осталог, казао да „баш у ове дане можемо да упоредимо шта се дешава са оним местом које се и даље благосиља молитвом, како оно напредује, а шта када нема могућности да се таква молитва чини“, подсетивши да смо спречени да одемо на место подвига Светог Петра Коришког, јер тамо људи „праве неке путеве који не воде у Царство небеско и који урушавају оно што је засновано на једином постојећем темељу, а то је Господ“, те да „треба да се молимо да пропоје и та одаја Светога Петра“.
Епископ новобрдски је поручио да је ово место процветало животом „баш због тога што се ту неко дао на смрт Христа ради, умирао за Христа да би живот био у нама“, те да се Царство небеско, које су Свети Петар Коришки и Свети Јоаникије Девички нашли у себи, разраста и „ми се у њега уграђујемо као жива Црква“.
Владика Иларион је указао да и наш живот треба да буде постављање темеља и да из светиње понесемо „макар један искрени вапај – који ослобађа“:
„Да знате да ово место постоји само због тога што су и Свети Петар и Свети Јоаникије Девички оставили све само због тога да би пронашли тај вапај који ослобађа, вапај ка Господу Богу. Нека би нам то свима била поука, макар један искрени вапај Господе Исусе Христе помилуј ме да понесемо из ове светиње, јер ова светиња тиме дише, тиме постоји, тиме живи и братија заједно са оцем игуманом овде до дана данашњег.“
Извор: Радио Слово љубве
Обрада: Весна Девић
