У четврту недељу Часног поста, Преподобне Марије Египћанке, 14. априла 2024. године, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Златеш у Томашеву код Бијелог Поља.

У литургијској проповједи, Владика је, поучавајући вјерни народ, казао да су сабрали у четврту недјељу Часног и великог поста у златешкој светињи, посвећеној Светом пророку Илији, да се напоје воде живоносне и живе.

„Да се нахранимо благодаћу Духа Светог, да тијело постом исцрпљено и укроћено, да душу своју нахранимо и тиме је оснажимо молитвом. Чули смо у Светом јеванђељу данас како је неки отац болесног сина, изгледа јединца, ђавоиманог и обузетог, довео код ученика Христових, а Христос се вратио са Таворске горе са своја три изабрана ученика и затекао жамор међу ученицима и тим човјеком са дјететом. Њему тај човјек прилази и каже: Ево сам довео свог сина да ми га исцијелите, али они не могу. Ако ти можеш, учини нешто.

Христос на то његово: Ако одговара својим ако: Ако ти можеш вјеровати, Богу је све могуће. Отац, кад су му се у том тренутку очи отвориле, и кад је видио своје маловјерје, у свом очајању вапио за помоћи, видио је да није само ни до Божје свемоћи него да је и до вјере онога који иште и тражи, и онда говори: Вјерујем Господе, али и помози моме невјерју. То је дубоко разумијевање које треба сваки сљедбеник Христов и сви ми овдје сабрани да усвојимо, да молимо Бога да нам долије вјере у ове тешке и смутне дана гдје се рат завитлао на све стране земаљског шара и гдје се цијела земља потреса, гдје су земљотреси, болести, погибије, гдје удара брат на брата, и нема ништа од онога што је идеологија овог свијета обећавала праху земаљском, нема ништа од оног просперитета и напретка и успјеха материјалног и земаљског, да се све структуре тресу и љуљају, разграђују да се распадају“, бесједио је Преосвећени Владика.

У тим временима, додао је Епископ Методије, када изгледа да је све горе, с друге стране је, на неки начин, и све боље. У тим невољама, појаснио је он, окреће се човјек Богу и вапи као што је овај родитељ вапио Христу: Господе, вјерујем, помози моме невјерју.

„Када су га ученици питали: Због чега га ми нисмо могли исцијелити, јер је Господ пред цијелим народом тада исцијелио тог младића болесног и обузетог, Он им је рекао: Овај се род изгони само постом и молитвом. Није само постом и није само молитвом него и постом и молитвом. Молитва треба да нам припреми душу у стање примања благодати Божје, а пост треба да нам смири тијело да се не јогуни и да не тражи своје, него оно колико му је потребно да би нам служило духу који треба да се усели у срце наше, а то је Дух Свети, да служи Богу живоме“, навео је Владика Методије.