У недјељу 17. новембра, након претходно одслужене Архијерејске Литургије у подгоричком Саборном храму, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион отворио је изложбу рељефа ,,Знамените српске мајке“ аутора Ђорђа Зечевића, академског вајара.

Протојереј Никола Пејовић је у поздравном слову пожелио добродошлицу Епископу новобрдском Илариону и Ђорђу Зечевићу изразивши велику благодарност за његов велики труд. Посебно што је нашао вријеме да ова изложба буде доступна у Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења свима онима који ће наредних 15 дана имати прилику да је виде.

,,Гледамо овај храм Христовог Васкрсења, како је он преобразио и овај град и целу Црну Гору и наш род. Бог даје пшеницу, она се меси и у тај хлеб се утисне печат. Па се направи од грожђа сок, па тај сок мора да узаври на неку промену коју смо ми изазвали и да онда то принесемо Богу. Уметничко прегнуће које је дар Божији, која је та искра божанског у нама, јесте та жеља за стваралаштвом, да од земље правиш и кућу, али и да правиш неки лик и заправо вајајући, сликајући, уметник тежи ка том преображеном свету који ће вечно да постоји, посебно када је негде у потрази за ликом, тако и конописци они не сликају лик, него га разоткривају“. – закључио је Епископ новобрдски Иларион у свом уводном дијелу обраћања.

Владика је потом подијелио утисак да је аутор изложбе очигледно надахнут и инспирисан мајчинским ликом. Односно да је евидентна његова потреба и жеља да изњедри лик мајке и то не једне, него више њих из нашег рода које су рађале, које су тјешиле, које су носиле бреме:

,,Овде у овом делу нашег брата Ђорђа Зечевића из Шапца имам утисак да он у најширем смислу, трага за ликом и то је надахнут инспирисан мајчинским ликом. Да из мајке земље изњедри лик мајке и то не једне, него више њих из нашег рода које су рађале, које су тешиле, које су носиле бреме. Мајка је она која теши, а не тражи утеху. Мајка је она коју не мора нико да разуме, она ће друге да разуме. Мајка је она која не мора ни да једе, али ће другога да нахрани по угледу на нашу Пресвету Богородицу, на нашу Цркву, на свештени кивот који нас храни млеком. Црква је мајка, земља је мајка, творевина је мајка која се оплођује благодаћу Божијом“.

,,Нека би Бог благословио и прегнуће од нашега брата Ђорђа, нека му Бог да снаге да ради оно што је у славу Божију, у славу Његову у славу, непролазне лепоте и доброте, а ми нека би смо се сабирали око стваралаштва, око прегнућа, око лепоте и да заједно прослављамо нашега Бога и Мајку Божију која нам Бога роди телом“. – рекао је Епископ новобрдски Иларион.

На крају свима сабранима обратио се академски вајар Ђорђе Зечевић, аутор изложбе који је рекао да је главни повод и инспирацију за овакву изложбу заправо дала његова ћерка, те да је она приређена управо из тог разлога, да пробамо да се вратимо себи:

,,Идеју, повод, инспирацију ми је дала моја ћерка једном приликом, када је имала неких шест или седам година и на телевизору је врло пажљиво гледала емисију о Милунки Савић, након које је са сузним очима и плачним гласом питала: ,,Тата зашто мени нисте дали име Милунка? Та детиња жеља и потреба да се идентификује са таквом личности мене је навела да се запитам ко су били моји узори? Од чега сам ја направљен? А онда сам покушао да се загледам у себе, у своје сопство и да пронађем ту кап мајчиног млека у којој се све садржи: И љубав и доброта и Христоликост.
Ова изложба је приређена управо из тог разлога, да пробамо да се вратимо себи. Као што велики песник Матија Бећковиц каже: ,,Та у мени су себи ћу доћ“. Добродошли!“

Изложба ће бити отворена до 30. новембра текуће године.

Ђорђе Зечевић је рођен 1976. године у Шапцу. Након завршене гимназије 1995. године уписује Академију уметности у Новом Саду у класи професора Николе Коке Јанковића, а дипломира у класи Гордане Каљаловић Одановић 1999. године, том приликом добија Награду Академије за вајарство. Од тада, свој рад публици презентује на више самосталних и више од 30 колективних изложби. Учесник је више колонијаи има више изведених радова у јавном простору- скулптуру Вир – Анекс библиотеке шабачке, монументалне мурале посвећене Драги Љочић и Стани Милановић, спомен плоче. Добитник је награде Игор Белохлавек Шабачког музеја као и награде за цртеж галерије Културног центра Шабац. Од 1999. године ради у Школи примењених уметности у Шапцу на предметима вајање, практичан рад. Живи и ради у Шапцу.