Фестивал „Ћирилицом“ је већ годинама уназад препознат као догађај који се бави културном баштином, насљеђем, али и науком, културом и умјетношћу, па с тим у вези и девето издање Фестивала понудиће неколика округла стола на којима ће еминентни научници и културни посленици разговарати о актуелним и важним темама за садашњи друштвено-културни амбијент и освијетлити их из свог угла истраживања, разматрања и поимања. Једна од таквих тема је и Критичко мишљење о култури, које је на програму фестивала 9. „Ћирилицом“ вечерас, 29. августа, са почетком у 20 часова – саопштено је из Народне библиотеке Будва.
О овој теми на округлом столу, на Тргу испод Цитаделе, говориће: Мило Ломпар, Микоња Кнежевић, Драго Перовић, Душан Крцуновић и Милутин
Критичко мишљење о култури подразумијева аналитичко промишљање културних феномена, норми, вриједности и пракси, узимајући у обзир њихов контекст, поријекло и утицај на појединце и друштво.
Такође, како истичу из Народне библиотеке Будва, то је и процес испитивања културних елемената (умјетност, традиција, медији, језик, религија, итд.) кроз рационалну анализу, постављање питања о њиховом значењу, сврси и посљедицама. Оно укључује преиспитивање стереотипа, предрасуда и устаљених вјеровања, као и разумијевање динамике моћи, идентитета и глобализације у културном контексту, те испитивање како култура обликује и бива обликована друштвеним, економским и политичким факторима. За контекст критичког мишљења такође је важна и анализа утицаја медија, филмова, музике и друштвених мрежа на формирање идентитета и вриједности. Оно што се такође доима интересантним у погледу умјетности и традиције јесте критичка анализа умјетничких дјела, обичаја и ритуала у контексту њиховог историјског и друштвеног значаја.
Критичко мишљење о култури, између осталог, подстиче дубље разумијевање свијета, развијање толеранције и свијести о различитостима, те промовише емпатију и помаже у превазилажењу етноцентризма.
Извор: Народне библиотеке Будва
