Фестивал „Ћирилицом“, који организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, биће настављен вечерас од 21 час, на Тргу између цркава у Старом будванском граду, представљањем нове књиге из издаваштва Народне библиотеке Будве – „Цркве и манастири (Будва, Паштровићи и Грбаљ)“ аутора Младена Црногорчевића.
О књизи ће говорити мр Луција Ђурашковић, мр Гордана Љубановић и отац Александар Лекић, парох будвански.
Младен Црногорчевић је рођен 1863. године у Перасту, у старој капетанској породици. Живио је у Баошићима, поред Херцег Новог. Школу „Препарандију“ је завршио у Арбанасима код Задра, након чега је био учитељ у Грбљу и Кртолама. Након што је положио стручни испит о учитељској оспособљености за грађанске школе, постављен је за учитеља српског језика, географије и историје у Грађанској школи у Шибенику.
Убрзо је почео са историјско-археолошким истраживањима, фокусирајући се првенствено на теренски рад. Захваљујући сарадњи са школованим археолозима и истраживачима свог доба, у описима Младена Црногорчевића уочава се структура научног текста, која је у свим радовима грађена по препознатљивом обрасцу. Радове је најчешће објављивао у “Старинару” Српског археолошког друштва, “Шематизму Епархије бококоторско-дубровачке” и “Гласнику Православне далматинске цркве”.
Дјело Младена Црногорчевића чини истраживачку цјелину која се простире на цјелокупни простор оног што се у његово вријеме подразумијевало под „Боком“, а то су крајеви од Игала до источне границе Паштровића.
Младен Црногорчевић је умро у 39. години у Баошићима, 14. јула 1902. године.
Народна библиотека Будве објавила је књигу дјела Младена Црногорчевића која садржи три рада у којима он истражује и описује цркве и манастире на територији данашње будванске општине. Текстови су првобитно објављени у „Гласнику Православне далматинске цркве“ и у часопису „Старина“, крајем 19. и почетком 20. вијека. Издање је ликовно опремљено репродукцијама оригиналних техничких скица и цртежа Младена Црногорчевића, као и његових писама из библиотеке манастира Савине која је приредио и објавио Горан Комар (2001), и употпуњено стручном рецензијом Луције Ђурашковић.
