Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе организују осми по реду фестивал “Ћирилицом“, који ће се одржати од 23. августа до 14. септембра ове године на Тргу између цркава у Старом граду.
На данашњој прес конференцији говорили су Радомир Уљаревић, главни и одговорни уредник Фестивала, предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе и директорица ЈУ Народна библиотека Будве Мила Баљевић.
Главни и одговорни уредник фестивала Радомир Уљаревић истакао је важност очувања ћирличног писма нагласивши да је Фестивал препознат у региону и да је на европском нивоу.
„Ми ове године организујемо осми фестивал по реду, до сада је одржано седам издања фестивала и то је један озбиљан пројекат. На самом почетку смо већ након прве године стекли озбиљно име како код медија тако и код културне и јавности уопште. Након прве године организовања, Фестивал је постао је један на мапи сличних културних манифестација у Црној Гори и региону препознатљив и у сваком смислу спада у ред неколико најважнијих европских фестивала. Не претјерујем кад кажем европских јер имам у виду програме које смо организовали и госте који су учествовали и учествују на нашим програмима и престижна имена која су овдје долазила и долазе и која су, кад би се појавила на било ком мјесту на европском континенту несумљиво изазвали важну пажњу“, казао је Уљаревић. Он је истакао да су Фестивал почели организовати у једном турбулентном времену у ком је ћирилица била потиснута и готово потпуно истиснута из јавне употребе.
„То је био тренутак када се требало заложити за очување ћириличног писма. Иначе се ћирилица потсикује захваљујући експанзији латиничног писма јер се нова технологија користи латиничним писмом, али ваља имати на уму да је Црна Гора заснована на ћирилициу, такорећи да је то темељно писмо и било би непримјерено да се Црна Гора одрекне ћирилице. Срећом то није тако и ја вјерујем да ће то све више да се мијења набоље… На мјесту гдје се одржава програм фестивала, између цркава на тргу, је буквално нека врста античке Агоре која се назива Ћирилицом. То је један пројекат гдје се сусријећу различита мишљења у сучељавају у неком демократском дијалогу, на начин који је врло модеран и нов. Првобитне примједбе су одмах престале да важе; на самом почетку су критичари за овај фестивал имали увјерење да се ради о једном анахроном и конзервативном програму, међутим, показало се потпуно супротно. Ми смо стално имали у виду баштину и све од античких времена до данас, све оно што је у Будви видљиво на сваком мјесту и оно што је насљеђе Будве. Правимо стално неко прожимање, спој и наставак тог културног бића Будве које свеједнако траје.“- закључује Уљаревић.
Од 23 дана колико траје фестивал 16 програма се односи на културну баштину Будве, а то је управо у циљу обиљежавања јубилеја 160 година народног библиотекарства на простору општине Будва, казала је на конференцији Мила Баљевић, директорица ЈУ Народна библиотека Будве.
„Ове године смо отворили и простор у Петровцу за представљање три позоришне представе и ширимо се из године у годину, а у Будви ће континуирано да тече програм из ноћи у ноћ. Ово је значајна година јубилеја наше библиотеке, 160 година народног библиотекарства на простору општине Будва је велики јубилеј. Кроз комплетан програм фестивала Ћирилицом ћемо представљати културну баштину општине… Први програм ћемо почети са великим јубилејом 530 година прве штампане књиге код јужних Словена Октоих Првогласник, а о томе ће говорити Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и академик Синиша Јелушић, након тога ћемо имати концерт Бојане Пековић, познате гусларке која је у Финској магистрирала гусле и захваљујући њој која је донијела звуке гусала у Финску на тој музичкој академији је отворен одсјек за гусле…“, казала је Баљевић.
Идуће вечери, 24. 8. На Тргу ћемо причати о познатом Будванину Јову Ивановићу, оснивачу Модерне галерије, али не у ликовном већ у смислу једног медитеранског боема, Будванина који је велики печат оставиоу нашем граду. Наредне вечери, 25.8. имаћемо пројекцију награђеног филма Сава Владиславић Рагузински, а учесници су режисерка Славица Стефановић и аутор изложбе о грофу Рагузинском – Бранко Вукомановић. Врло актуелан округли сто, питање Појма рода, које се у западноевропској цивилизацији креће у том правцу да можете бити женског рода, а мушког пола, на програму 8. фестивала Ћирилицом је 26. августа. Своја мишљења о овој теми изнијеће Марија Стајић, проф. др Миша Ђурковић, и проф. др Милош Ковачевић. Сљедеће вечери о књижевном дјелу Бранимира Шћепановића, великог писца, говориће проф. др Мило Ломпар, а идуће, 28. вечери августа имаћемо такође актуелну тему на округлом столу Вјеровати данас о којој ће говорити протојереј Предраг Шћепановић, канцелар Которске бискупије дон Роберт Тонсати, генерални секретар Исламске заједнице у Црној Гори ефендија Фуад Чекић и професор и академик ЦАНУ-а Синиша Јелушић. Округли сто Књижевност и ангажованост на програму је 29. августа, а учесници су проф. др Зоран Аврамовић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Јован Делић и књижевни критичар Гојко Божовић. Претпосљедњег дана августа биће уприличено вече будванском глумцу Богобоју Руцовићу, а истовремено главна градска архитектица Јелена Лазић представиће пројекат којим Општина Будва има намјеру да откупи његову родну кућу који би био намијењен за установе културе града. Поред ње на вечери о Богобоју руцовићу учествују проф. др Небојша Ромчевић који је написао драму о Богобоју Руцовићу, затим универзитетски проф. Дарко Антовић и то вече је увод у 31. август када ће бити премијерно изведена позоришна представа о Богобоју Руцовићу под називом Поговор а у продукцији ЈУ Народна библиотека Будве, Народног позоришта из Ниша и Бео арта. Представа је рађена по дјелу Небојше Ромчевића, а сјутрадан, 1. септембра биће репризно изведена. Пројекат Трагом архивске грађе о Стјепану Зановићу и документарна изложба ауторке Станке Јанковић Пивљанин биће уприличени 2. септембра, а пројекат ће поред ауторке представити академик Злата Бојовић и докторанд Душан Медин. Издање Народне библиотеке Будве, као суиздавачки пројекат са Штампар Макаријем из Београда, књигу Правно уређење средњовјековне Будве представиће 3. септембра проф. др Жика Бујуклић и др Катарина Митровић. Сљедећег, 4. септембра биће представљено још једно издање Народне библиотеке Будве Будвански анали дон Крста Ивановића, први пут преведени захваљујући колегиницама из Завичајне збирке Народне библиотеке Будве и њиховој сарадњи са преводиоцима и приређивачима књиге др Катарини Митровић и Милици Кисић, а у програму ће учествовати и дон Роберт Тонсати и водитељка Завичајне збирке Гордана Љубановић. Монографија Манастир Градиште биће представљена 5. септембра, а представиће је отац Павле Калањ, др Катарина Митровић, проф. др Александар Чиликов и докторанд Душан Медин. Представљање монографије о првом митрополиту из Будве Висариону Љубиши, оснивачу Црвеног крста, у поводу 200 година од његовог рођења и 140 година од смрти, на програму фестивала Ћирилицом је 6. септембра а учествују Митрополит Јоаникије и отац Павле Кондић, а у наставку вечери биће додијељена награда Фестивала – Повеља Свети Стефан Штиљановић ове године академику Злати Бојовић. Сљедеће вечери, 7. септембра још једна премијера у продукцији Народне библиотеке Будве, Књажевско-српског театра из Крагујевца и Удружења Култура сада под називом Јелена Анжујска која је, као што је познато боравила у Будви. Драматургију, режију и избор музике потписује Тања Мандић Ригонат, а писац драме је Јелена Кајго. Репризно играње представе је 8. септембра, док ћемо 9. септембра будванској публици представити филм Будвански змај. Тотра Будвански змај је заштићено нематеријално културно добро из Будве, а аутори истоименог филма су Славен Вилус и Божена Јелушић. Такође, предвиђена је и дегустација торте. Наступом два пјесника из Бугарске – Ивана Христова и Петра Чухова, који ће имати и музички наступ, а свираће етно композиције на гитари и кавалу, наставиће се програм фестивала Ћирилицом 10. септембра. Ауторско вече познатог македонског аутора Јордана Плевнеша биће уприличено 11. септембра, а о његовом стваралаштву говориће познати режисер Горан Бјелановић. Сјутрадан, 12. септембра ауторско вече имаће аустријски писац Ксавер Бајер, један од најпознатијих писаца новије генерације са њемачког говорног подручја о коме се у Аустрији и Њемачкој говори да је по свом књижевном исказу најсличнији Хандкеу и то за нас представња значајан догађај. Завршни дани фестивала Ћирилицом, 13. и 14. септембар, биће обињежени премијерним и репризним играњем позоришне представе за дјецу Кањош Мацедоновић, рађене по мотивима дјела С. М. Љубише. Представу су продуцирали: Народна библиотека Будве, Позориште Чича Мича и Ох Цинема&Тхеатре.
У Петровцу са биће репризиране позоришне представе чије су премијере биле у Будви прошле године, а то су мјузикл за дјецу Змај са Спаса, 10. септембра, затим представа о Митрофану Бану Човјек висине, 11. септембра и Не можеш побјећи од недјеље – 12. септембра у Црвеној комуни и све почињу у 20 часова. Све три представе су продукција ЈУ Народна библиотека Будве. Програми у Будви почињу у 21 час на Тргу између цркава са изузетком позоришне представе за дјецу – Кањош Мацедоновић која почиње у 20 часова. Сви програми су бесплатни.
Након што је детаљно изложила програм Фестивала, директорица Мила Баљевић је позвала све грађане Будве да посјете фестивал и заједно са њима уживају и захвалила се главним покровитељима 8. фестивала Ћирилицом: Општини Будва, Туристичкој организацији Будве и ЈП Морско добро.
