У организацији Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву 10. јуна 2025. године отворен је научни симпосион у просторијама Богословије „Свети Петар Дабробосански“ на тему „Никеја – сусрет Јерусалима и Атине“.
Учесницима научног симпосиона су се обратили протопрезвитер-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“; проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву; Надбискуп Францис Асиси Чуликат, папски нунције у Босни и Херцеговини и Црној Гори; Надбискуп врхбосански г. Томо Вукшић; Митрополит дабробосански г. Хризостом; као и Епископ диоклијски г. Пајсије, викар Митрополита црногорско-приморског.
После уводних обраћања, протопрезвитер-ставрофор проф. др Дарко Р. Ђого је учеснике симпосиона упознао са зборником претходног научног скупа, штампаног по први пут на енглеском језику – „Византијско наслеђе данас – шта је нама Ромејско Царство?“.
Научни део скупа обележила су предавања проф. др Предрага Драгутиновића са Православног богословског факултета у Београду на тему Апостолски сабор у Јерусалиму (Дап 15) као претеча Првог васељенског сабора у Никеји и декана Католочког богословског факултета у Сарајеву велечасног проф. др Марија Бернадића на тему Мешовити језик теологије као обогаћујући сусрет контемплативне мистике Истока и рационалне сколастике Запада.
У другом радном дану научног скупа одржане су четири сесије којима су присуствовали Митрополит Хризостом и Епископ Пајсије.
У првој сесији учествовали су: Милош Ненезић: Псалам 8 и његова рецепција у Посланици Јеврејима у светлу Никејске тријадологије; Лука Лукић: Прворођени пре сваке твари или преузвишени (створени) Син? Однос Павловог теолошког контекста и аријанске Кол 1, 15 и Рим 8, 29; Дарко Р. Ђого: Егзегетски спорови Никеје данас: аријански аргументи у антитринитарном хришћанству и исламу 1700 година.
У другој сесији учествовали су: Јосип Кнежевић: Еузебије Никомедијски – ʼсива еминенцијаʼ аријанске контроверзије; Мирко Сајловић: Питање председавајућег на Првом васељенском сабору; Ненад Филиповић: Канонске листе отаца учесника Никејског сабора; Јанко Радовић: Генеза и рецепција Никејског символа вере као парадигма novum-a;
У трећој сесији учествовали су: Михајло Оровић: Иларије Пиктавијски и никејско богословље: Богословска анализа делȃ De Synodis и De Trinitate; Слободан Трајковић: Мемра Јакова Сарушког о Никејском сабору: текстуална анализа и филолошки превод; Бошко Ерић: Рецепција 4, 6. и 7. канона Првог васељенског сабора на простору Персије у V веку; Саша Шољевић: Значај 6. канона Првог васељенског сабора.
У четвртој сесији учествовали су: Далибор Петровић: Никеја као избор Светог Саве; Данијел Дојчиновић: Никејски отац Никола Мирликијски у писмености српског средњовековља; Славољуб Лукић: Христологија ранохришћанских апологета у светлу никејског исповедања вере; Зорица Никитовић: Никеја и свети образ вере у српскословенској књижевној традицији; Раде Булајић: Иконографска представа сцене Васељенских Сабора у припрати манастира Високи Дечани.
Извор: СПЦ
