Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) су, недалеко од Ораховца, обележили 24 године од нестанка новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића
Тридесетак новинара и медијских радника окупило се у знак сећања на колеге које су 21. августа 1998. кренуле у Зочиште да ураде причу о отмици и повратку монаха у тамошњи манастир. Недалеко од Ораховца и Велике Хоче изгубио им се сваки траг.
Скупу су приствовали и чланови породице несталог Ранка Перенића.
„Речи су овде сувишне, не знам како да вам опишем ову бол. У ствари, нема ништа ново и не знам шта бих рекла и коме бих рекла. Бојим се да је истина јако страшна, пошто не можемо да дођемо до ње“, казала је Снежана Перенић, супруга несталог Ранка.
Новинарка Јелена Петковић је истакла да „нема ефикасних истрага које би нам показале шта се отетим новинарима догодило“.
„Прошло је скоро четврт века од када су нестале наше колеге и од када ми не знамо шта се догодило. За то време сменило се 11 шефова УНМИК-а, седам шефова ЕУЛЕКС-а и ми немамо ефикасне истраге које би нам показале шта се догодило и ко су људи одговорни за оно што се догодило. Важно је да знамо шта се нашим колегама дешава када оду да раде на терену и ако им се нешто догодило – ко је за то одговоран. Ако тога нема, нема правде и нема сигурности“, рекла је она.
У име ДНКиМ присутнима се обратила новинарка и уредница РТВ Ким Зорица Воргучић.
„Поражавајуће је што институције, како домаће тако и међународне, не чине ништа да се овај и други случајеви нестанака новинара разреше. ЕУЛЕКС је обуставио истрагу, а премијер Косова Аљбин Курти, који је више пута истицао да је у процесу дијалога између Београда и Приштине приоритетно решавање питања несталих је више пута себе демантовао. Овом приликом апелујем и на албанске колеге и удружења да нам се придруже у овој борби, јер поред Ђура Славуја и Ранка Перенића има још колега, Срба и Албанаца и странаца, који су нестали или су убијени. Они су заслужили да се о њима говори и да се сазна цела истина“, навела је она.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић је подсетио да је страдање новинара на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године највеће страдање новинара на у том периоду у Европи.
„Од 21. августа 1998. године почело је велико страдање, у ствари највеће страдање новинара до сада, на европском простору. Ми смо, истражујући отмицу Ранка Перенића и Ђура Славуја дошли до поражавајућег податка да је, на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године, убијено и отето 17 новинара. Наше колеге су дале свој живот за слободу новинарске професије“, казао је Брајовић.
Окупљенима се обратио и председник УНС-а Живојин Ракочевић који је нагласио да све док се не сазна судбина несталих колега истинске слободе неће бити.
„Ми се налазимо на месту где је осам пута рушена и девет пута обнављана табла нашим колегама. Тражимо наше колеге зато што нема слободе, зато што нема правде, зато што док год не будемо знали шта се десило с њима, нико од нас неће имати истинску слободу. Тражимо их јер породице чекају правду, јер професија чека правду, јер сви ми знамо да је систем који је успостављен одговоран за ћутање. Ми нећемо ћутати и то је истина коју шаљемо одавде, испред овог споменика који има јасну поруку. Тражимо их, тражићемо их док нас буде“, рекао је он.
Међу окупљеним новинарима, на месту нестанка Перенића и Славуја, био је и представник ОЕБС-а Дане Коруга.
Подсетимо, на Косову и Метохији је од 1998. до 2005. године убијено је и нестало 17 новинара и медијских радника.
На тонском запису захваљујемо Оливери Радић новинару и професору из Ораховца
Извор: РТВ Ким
