Црква Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи данас је Светом литургијом, литијом око цркве и благосиљањем славских приноса, прославила храмовну славу.
У својој бесједи након прочитаног Јеванђеља протојереј-ставрофор Драган Станишић је казао да се у овом светом храму молимо свевишњему Богу да ниспошиље на нас благодат Светога Духа, да будемо људи који су од неба иако смо од земље и овога свијета.
“Данашња јеванђелска прича нам говори да треба да будемо људи који имају у себе оно Божије и оно Богом дано што смо примили овдје, родивши се од својих оца и мајке. Имајући такав један живот ми живимо и развијамо се, растемо, али чином крштења добијамо управо оно о чему данас говори Свето jеванђеље и ова Света служба. Да смо ми људи обдарени даром вјечности, бесмртности, да нам се дарује Господ Исус Христос”, бесједио је о. Драган.
Додао је да ћемо због тога што имамо то вјечно, непролазно, Христово, тај Божији благослов, имати и много невоља, гоњења и страдања, као и сам Христос пошто имамо све оно што и Он има:
“Крв и вода који истичу из ребара Христових то је вода вјечнога живота, вино бесмртности, то је ова Света чаша из које пијемо и овај Свети хлеб којим се хранимо – Тијело и Крв Христова. Тако да овај велики и свети празник Светих Пантелејмона и Климента Охридског управо објављује то драгоцено благо које посједујемо и чувамо, и које представља нашу светињу.”
Говорећи о Цркви Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића, прота Дрган је казао да је ово мјесто освештано силаском са неба овога храма:
“Ова гора је освештана и тиме што је овдје рођен и одрастао блаженопочивши Митрополит Амфилохије. Благодарећи његовим молитвама овај храм се узвисио и ми се данас овдје сабирамо, и ова гора личи на прави рајски врт кроз који пролазимо и осјећамо благодатни мирис свих оних који су овдје сахрањени и који су се у Господу прославили. Нека им Господ подари вјечну славу и покој”, казао је на крају бесједе протојереј-ставрофор Драган Станишић.
Честитајући празник и славу ове светиње, сабранима у Барама Радовића се обратио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, старјешина Цркве Светог великомученика Георгија под Горицом и архијерејски намјесник подгоричко-колашински. Он је казао да је око Цркве Светих Пантелејмона и Климента Охридског сађевено ово село, те да је она центар села.
“Јер наши храмови јесу духовна огњиште на којима се гријемо, наши општи домови у којима се сабирамо и напајамо божанске свјетлости, љубави, милости, радости, јединства, слоге, заједништва и љубави. Два велика Божија угодника којима је посвећен овај храм су свједоци да је Бог с нама и да је међу нама, свједоци божанске љубави и божанске истине.”
Говорећи о житију Светог Пантелејмона који је живио у оно вријеме када је хришћански вјера гоњена и прогоњена, казао је да је он Христа посвједочио и својом крвљу: “Не жаливши живот свој да да за Христа, знајући, вјерујући, да када се даје за Христа онда се највише добија, када се живот да за Христа онда се живот истински добија.”
Истакао је да је том истом вјером живио и Свети Климент Охридски, ученик Светих Ћирила и Методија, оних који су Словенима донијели вјеру православну и који су наше праоце, прародитеље Словене учили вјери и писмености, култури која извире из вјере хришћанске.
“И та два свједока божанске љубави нас надахњује па није случајно што је овај храм сазидан и посвећен управо њима”, рекао је прота Мирчета.
Казао је да је кроз историју Цркве међу свим народима Божјим у овоме свијету увијек било свједока Христових те да је Морача имала много свједока Божије истине и правде: од Војводе Богића, од којег су се развила многа морачка братства, па до Митрополита Амфилохија Ћировога.
“Данашњи празник и данашњи дан захтијева да се посебно осврнемо и поменемо онога са чијим је благословом и саздан овај храм, који је много више учинио, који је овдје угледао свјетлост дана напајан овом љепотом морачком, али који је постао васељенски учитељ, свјетска, позната личност”, бесједио је прота и додао да је блаженопочивши Митрополит као сваки хришћанин стремио највишим дометима духовности и културе, образовања, људскости, жртвености, сличан Светом Пантелејмону по његовој жртви.
По његовим ријечима Митрополит откако је обукао мантију сваки дан посветио је вјери и Цркви, људима и народу Божјем – свједочењу истине Божије.
“Цијели свој живот је жртвовао за ближње и по томе је сличан и раван славним мученицима Цркве. Колико су га нападали, блатили, али све је претрпио љубави Христове ради, и све је учинио да би народ Црне Горе, и род цијели српски и још шире, био Христов народ. Гдје год је његова нога крочила ту се Христос прославио”, казао је архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
“Зар није наш Митрополит сличан и Светом Клименту охридскоме, зар је у наше вријеме било равног њему човјека који је проповиједао хришћанску истину и културу”, запитао је отац Мирчета и нагласио да је блаженопочивши Митрополит врхунски образован, научен, на највећим свјетским универзитетима и код најсветијих људи тога времена стицао знања и као пчела купио тај мед и све принио Христу Богу и народу.
Он је такође додао да у личности Митрополита Амфилохија можемо наћи све оно што су велики оци и учитељи Цркве имали и то нам је све дао. “Митрополит Амфилохије је вратио Црну Гору Христу и зато ће остати упамћен прије свега у небеском Царству Христовом, одакле нас благосиља и радује се овом нашем сабрању”, рекао је и такође додао да ће он остати упамћен златним словима у историју Мораче и цијелог српског рода, као и цијелог хришћанског рода.
Отац Мирчета је упоредио блаженопочившег Митрополита са родитељем који не раздваја своју дјецу, већ свако дијете подједнако воли и свако дијете то осјећа, а ми смо имали тај осјећај.
“Можемо рећи да је Митрополит Амфилохије склопио нови завјет народа Црне Горе са Христом”, закључио је отац Мирчета Шљиванчанин.
Весна Девић
