,,Post nije samo pitanje gastronomije, post je pre svega jedna duhovna priprema, jer sve i uzdržavanje od hrane i molitva i svi drugi podvizi su usmereni da zadobijemo ljubav Božju, da otvorimo svoje srce da se u njemu projavi ljubav Božija, a Bog stalno sija kao sunce. Dakle, mi moramo da otvorimo prozor svoje duše da bi to sunce, ta svetlost, ušla u odaju naše duše. I upravo post je taj proces u kome mi otvaramo svoju dušu, otvaramo svoje srce i onda Božja ljubav kao svetlost ulazi u nas i mi postajemo svesni nekih slabosti, nekih nemoći, šta treba da ispravimo, ali isto tako postajemo i svesniji i savesniji u odnosu prema drugima i pre svega u odnosu prema Bogu. Tako da je post pre svega duhovne prirode, vreme kada više treba da provodimo u molitvi i u čitanju, tišini srca i izbegavanju svega onoga što je nepotrebno, što nas rasejava, što nas uznemirava, a trudeći se da služimo i radimo tamo gde smo pozvani i u onome što je naš posao.
Naravno i pored svih duhovnih trudova, važno je da znamo da molitva nije samo molitva koju izgovaramo ili čitamo u crkvi ili kojom se molimo u našim domovima, već pre svega stajanje pred živim Bogom. Molitva je obitavanje pred živim Bogom u srcu, u tišini svoga uma, bez obzira šta radili, da li razgovarali, da li pisali, da li radili bilo koji posao, da stalno budemo svesni da to činimo pred licem Božjim i takva molitva se zove u tradiciji naše Crkve neprestanom molitvom i podrazumeva jedno stalno stajanje umom u srcu, u dubini našeg bića pred licem živoga Boga. I to je smisao našeg postojanja, da živimo u Božjem prisustvu, a istovremeno da živimo u ovome svetu i da se trudimo da tu Božju ljubav kojom nas Bog blagodaću nadahnjuje širimo i među drugima, da je pokazujemo prema drugima tako što ćemo drugima da oprostimo, što ćemo razumeti druge, a Božja ljubav je bezuslovna i čak podrazumeva i ljubav prema onima koji nas ne vole, dakle i prema neprijateljima. Gospod i sam sa krsta kaže: Oprosti im, Oče jer ne znaju šta rade. Dakle, moramo da volimo lik Božji u drugom čoveku. To nema veze sa emocijama, to je duhovna kategorija, način postojanja po kojem druge ljude prepoznajemo kao nosioce lika Božjeg, bez obzira kakvim životom oni živeli, da li nas vole ili ne, da li živeli dobrim ili lošim životom, da prepoznajemo lik Božji u njima i da volimo taj lik Božji i to je istinska ljubav. Tako Bog voli sve ljude”, kazao je arhimandrit Sava (Janjić), iguman dečanski, govoreći o postu u emisiji “Vekovi” TV Hram.
