У 22. недјељу по Духовима, када наша Света црква молитвено прославља Светог краља Стефана Дечанског, Светог великомученика Мину и Преподобног Теодора Студита, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживала су му сабраћа јеромонаси Роман и Натанаило, као и јерођакон Зосима.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Послије читања Светог јеванђеља сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о. Сергије.
– Потребна је непрестана пажња и покретање себе на творење Божијих заповијести, а не чекати да се то негдје деси. Дужни смо да стражаримо над собом, над својим умом јер ћемо дати стварно одговор за сваку сувишну ријеч. И ми је свјесно и пуштамо и свјесно је спрјечавамо. Ако не будемо слушали десет Божијих заповијести, Оче наш, питање је каква чуда да видимо, питање је да ли ћемо се опредијелити за вјечног Бога. Дакле, кренимо сад одмах, јер ова нам ријеч не даје само упозорење, него ријеч Аврамова, чак и овога богаташа из Јеванђеља нас учи да ћемо се покајањем вратити на пут, да ништа није изгубљено. Немамо потребе, ни времена да очајавамо. Само је довољно да се покајемо, јер богаташ пита и Аврам не каже: џаба је покајање, него каже чак ако дође неко из мртвих они се неће покајати. Значи покајање је лијек, покајање је пут и покајање је оно што нам је Бог даровао кроз нашу савјест, кроз нашу вјеру, да ће Дух Свети на нас доћи само ако се окренемо ка Њему, да нас просвијетли да сагледамо своје гријехе и да чинимо добро – бесједио је о. Сергије.
Он је нагласио да су свети из нашег рода покајањем нашли пут до светости.
– Они који су одмалена завољели Господа, они су живјели такође покајањем. Нема човјека кога је Дух Свети просветио тако што се он отворио за Духа Светога да се усели у њега, нема га а да не види свој гријех. Нека је он за наше мјерило мали, али и најмања пукотина на чамцу може да изазове бродолом и да се потопи. Можда је подмуклија од великих рупа, можда су наши гријеси мали опаснији од великих грјехова јер их нећемо примијетити. Свако ко искрено себе сагледа наћи ће простора и потребе за покајањем – рекао је о. Сергије.
Дивни примјер светитеља који су од самог почетка свога бдили над својом душом, поред нашег Светог оца Василија и мноштва других светитеља је Свети Стефан Дечански кога данас прослављамо, казао је острошки игуман.
– Из његовог житија видимо да је жртва људских интрига, препричавања, знаш ли шта сам чуо, видио сам, рекао ми је, знаш ли шта је урадио, знаш ли шта је рекао овај или онај. Све сјеме нечастивог који се посије међу нас па од породице редом до патријарха, редом до сваког наћи ћемо толико рекла-казала ствари које је посијао нечастиви да наше душе огријеши. Жртва таквих дјела је Свети Стефан Дечански, који је као млад био ослијепљен и послат са својом породицом у изгнанство. Он, као Свети Стефан Архиђакон каже, Боже опрости им, не знају шта чине. Е то је светост, то је живот по Јеванђељу. Свети Стефан Дечански није клонуо духом и рекао: мене је овај и онај оклеветао, овај ме и овај ослијепио, неће ми га више, нећу да чујем за њега, нећу да разговарам са њим, него се молио за њих и Бог му је даровао да је сами Свети Николај Мирликијски дошао и вратио му очи. Чудо Божије. Замислите какав ће бити тај светитељ који је то доживио, ако не кротак и пун љубави. Можете мислити које је његово распеће било кад је постао вођа народа, краљ, а непријатељ насрће на њега да побије његов народ. Он је као такав морао да води битке, али такав владар и такав борац се неће ни у рату огријешти. Кад је побиједио непријатеље, дао им је да живе слободно, само се ослободио њиховог тирјанства. И као такав живјећи светим животом задобио је свештенство и данас влада у Светим Дечанима, кад се зло овог свијета око њега сакупило – рекао је о. Сергије.
Сабрано монаштво и вјерни народ причестили су се Светим Христовим тајнама.
Извор: Манастир Острог
